"Brza hrana" loše utiče i na nerođenu decu

"esto se kaže: 'Ono si što jedeš'. A u stvari, moglo bi biti istinito 'Ono si što je majka pojela'", kaže doktor Stefan Bojl. On je sa timom stručnjaka s britanskog kraljevskog veterinarskog koledža istraživao uticaj majčine ishrane na 150 tek rođenih miševa, a rezultati su, smatraju naučnici, primenjivi i na ljudima.

Njihov zaključak je bio: Žene koje jedu nezdravu "džank" hranu za vreme trudnoće mogle bi svojoj deci povećati rizik za razvoj nepovratnih zdravstvenih problema.

Debljina, holesterol, povišen šećer...

Naučnici su otkrili da bi problemi u odraslom dobu mogli biti prouzrokovani ishranom majke, kao i njenom debljinom, povišenim šećerom i holesterolom.

Istraživanje objavljeno u časopisu "Physiology" pokazalo je da, zbog uticaja na metabolizam potomaka, ishrana majke kod miševa ima uticaj koji traje i posle puberteta, čak i kada potomci nisu uzimali nezdravu hranu.

Istraživači su uporedili potomke ženki miševa hranjenih tokom trudnoće i dojenja nezdravom hranom poput čipsa, krofni, kolača i drugih slatkiša, s potomcima miševa koji su jeli zdravu hranu.

Potomci majki koje su dobijale nezdravu hranu imali su povišene holesterol i trigliceride, što su poznati faktori rizika za razvoj srčanih oboljenja.

Potomci su takođe imali i povišene vrednosti glukoze i insulina, što je povezano s dijabetesom tipa dva.

Analizirani su miševi i posle adolescencije, sve do odraslog doba. Utvrđeno je da su miševi čije su majke dobijale nezdravu hranu za vreme trudnoće i dojenja i u odraslom dobu deblji od miševa čije su se majke zdravo hranile.

Naučnici tvrde da, uprkos činjenici da je istraživanje rađeno na miševima, otkriće ima implikacije i na ljude.

Rešenje je dojenje

"Ljudi dele brojne temeljne biološke mehanizme sa miševima, tako da postoji dobar razlog da pretpostavimo da se učinak koji smo videli na miševima može primeniti i na ljudima", izjavio je profesor Nil Stiklend.

On je dodao da su rezultati istraživanja na miševima u skladu s epidemiološkim istraživanjima koja povezuju debljinu dece s debljinom njihovih roditelja.

Otuda je, kažu, ishrana majke za vreme trudnoće i dojenja vrlo važna za dugoročno zdravlje deteta.