Brutalno raspršena nada

Početak septembra 2007 - budistički monasi nastavljaju proteste zbog rasta cena. Vojna hunta ne primenjuje preteranu silu, jer i monasi i u redovima vojske uživaju veliki ugled. Ali, kako je vreme odmicalo, protestima se priključivao sve veći broj građana. I zahtevi demonstranata se proširuju. Oni, osim vraćanja starih cena, traže i veće političke slobode. Demonstracije se šire na čitavu zemlju.

Monasima se pridružilo 100.000 ljudi

24. septembra, u nekadašnjem glavnom gradu Jangonu održavaju se najveće demonstracije u poslednjih 20 godina. Posmatrači izveštavaju o više od 100.000 ljudi koji su se priključili monasima, kao i da su ljudi izašli na ulice i u drugim gradovima. Sada vojska i policija već postavljaju svoje jedinice na strateški važna mesta, a preko razglasa pozivaju demonstrante da se raziđu. Raste strah od krvoprolića kakvo je već zabeleženo 20 godina ranije.

Korak do nasilja

Već tada, mijanmarski disident Aung Naing Oo, sa Tajvana upozorava: "Situacija lako može da eskalira. Oko demonstranata se okupio veliki broj policajaca i vojnika koji samo čekaju na signal sa određenog mesta. Velika se srdžba nakupila u narodu. Nedostaje samo jedna iskra pa da sve eksplodira".

Dva dana kasnije, vojnici su ušli u budističke manastire i pohapsili stotine demonstranata. Ulazi u pagode - iz kojih su demonstracije i počele da se šire - blokirani su. Aung Zav, osnivač časopisa "Iravadi njus magazin", ovako opisuje situaciju: "Ispaljivani su hici upozorenja; telefonske veze su prisluškivane; uhapšeno je više opozicionih političara a kuće su im pretresene. Jedan za drugim, ti ljudi su odvođeni na nepoznate lokacije".

Krvavo gušenje protesta

Ubrzo zatim, situacija je eskalirala, policija je počela da puca na demonstrante, snage bezbednosti su počele sa krvavim gušenjem demonstracija. Nastavljena su hapšenja i protesti su oslabili.

Posle je došao još i orkan koji je opustošio zemlju. Vojna hunta u Mijanmaru i dalje sprovodi svoju strahovladu.