Brige oko privrede potiskuju sve ostale teme među Nemcima

Ako se pitaju građani Nemačke, onda je posrnula privreda najurgentniji problem njihove zemlje u decembru. To je rezultat redovnog mesečnog ispitivanja javnog mnjenja „Nemački trend“ (Deutschlandtrend) koje za javni servis ARD sprovodi institut Infratest-dimap. Pritom je 45 odsto od oko 1.300 ispitanika u toj reprezentativnoj anketi navelo da je ekonomska situacija najvažniji problem u ovom trenutku.

Nije ni čudo: građani su veoma zabrinuti za radna mesta nakon što se saznalo da veliki koncerni poput Folksvagena nameravaju da otpuste radnike i da zatvore pogone. Ujedno, 23 odsto ispitanih kao najvažniji problem vidi pitanje useljavanja i dolaska izbeglica i migranata, a 18 procenata kao najveći problem navodi opasnost od brojnih oružanih sukoba u svetu poput rata u Ukrajini i na Bliskom istoku.

Ipak, ono što dominira u svemu jeste zabrinutost za ekonomsku budućnost, što je takođe u skladu s činjenicom da stručnjaci Nemačkoj za iduću godinu predviđaju samo slab ekonomski rast, ako ga uopšte i bude. Poređenja radi, pre nešto više od tri godine, u septembru 2021, kada se poslednji put glasalo na izborima za Bundestaga, samo sedam odsto ispitanih bilo je zabrinuto za ekonomsku budućnost.

Blagi napredak za (još uvek) vladajuće Socijaldemokrate

Pre mesec dana, 7. novembra, vlada koju su činili Socijaldemokrate (SPD), Zeleni i Liberali (FDP) raspala se zbog spora oko mera u borbi protiv ekonomskih problema. Liberali su napustili kabinet, a kancelar Olaf Šolc (SPD) otada je na čelu manjinske vlade zajedno sa Zelenima. Zbog raspada koalicije 23. februara sledeće godine održaće se vanredni izbori za Bundestag.

A da se izbori održavaju sada, pobednici bi uverljivo bili demohrišćanski konzervativci CDU i CSU s predsednikom CDU Fridrihom Mercom na čelu kao kandidatom za kancelara. Iako su blago izgubili na podršci u odnosu na prethodno istraživanje sprovedeno sredinom novembra, oni su i dalje daleko ispred svih konkurenata s 32 odsto podrške. Socijaldemokrate kancelara Šolca malo su ih sustigli, sada s podrškom od 16 odsto birača.

Delimično desno-ekstremistička Alternativa za Nemačku (AfD) osvojila bi 18 odsto glasova i tako postala druga po snazi stranka u zemlji. A FDP, koji je napustio vladu nakon što je kancelar Šolc otpustio njihovog lidera Kristijana Lindnera s mesta ministra finansija, više ne bi bili zastupljeni u Bundestagu zbog toga što sa četiri odsto podrške ne bi prešli izborni cenzus od pet procenata.

Loše ocene za vodeće političare

Na početku predizborne kampanje Šolc želi da se profiliše kao „regent mira“ koji želi da podrži Ukrajinu u borbi protiv Rusije. Ali Šolc ujedno želi i da spreči uvlačenje Nemačke i NATO u rat. Osim toga, on ne želi da Ukrajinu snabdeva oružjem dugog dometa koje bi moglo da dosegne ciljeve u Rusiji.

Nemci su tu umerenu politiku dobro prihvatili. Ipak, na pitanje koji političari svojim delovanjem ulivaju poverenje, niko od vodećih ličnosti nije dobio dobru ocenu. Predsednik CDU Fridrih Merc je na vrhu s 30 odsto, ispred kandidata stranke Zelenih za kancelara i ministra privrede Roberta Habeka. Iako je radom kancelara Šolca zadovoljno više građana nego u novembru, podrška mu je još uvek mala i iznosi 23 procenta.

U Nemačkoj se infrastruktura raspada i, kao i u mnogim drugim zemljama, postoji veliki manjak radne snage. Birokratija se doživljava kao faktor koji parališe, a kontroverzno pitanje useljavanja, posebno izbeglica i migranata, doprinelo je polarizaciji društva.

Nemci su tradicionalno veoma neodlučni kada je reč o dalekosežnim reformama – ali to, čini se, više nije slučaj: 48 odsto ispitanih zalaže se za to da se mnoge stvari menjaju iz temelja, 46 odsto je za blage korekcije kursa, a samo tri procenta smatra da sve može da ostane onako kako jeste.

Po trenutnim rezultatima, Merc je verovatni novi kancelar

Prema ovoj aktualnoj anketi, na proleće bi došlo do promene i u kabinetu kancelara. Najverovatniji scenario za buduću vladu je da lider CDU Merc kao kancelar formira vladu sa Socijaldemokratama. Ali, u kriznim vremenima, dva meseca do izbora je dug period tokom kojeg mnogo toga još može da se promeni.

*ovaj članak je najpre objavljen na nemačkom jeziku