Borbe kod Kurska: nova strategija Ukrajine?

Ukrajina je, moguće, preduzela „prvi korak“ ka promeni strategije u odbijanju ruskog napada. Tako aktuelna dešavanja u Kurskoj oblasti za DW ocenjuje Džen Spindel, profesorka na američkom Univerzitetu Nju Hempšir. „Ukrajina ne može da nastavi da vodi ovaj rat na isti način kao u prethodne dve godine. Ona jednostavno nema resurse za to – ni ljude, ni oružje“, napominje američka ekspertkinja za spoljnu i bezbednosnu politiku.

Spindel smatra da operacija Ukrajine u Kurskoj oblasti može da bude pokušaj da se strategija promeni „iz rata jednakih – u rat iscrpljivanja, asimetrični rat“. Ona i njene kolege založile su se upravo za takav pristup u članku pod naslovom „Kako Ukrajina može da postigne više sa manje“, koji je objavljen u američkom časopisu Foreign Affairs: „Ukrajina pokazuje da ruska teritorija više nije nedostupna i da će Ukrajina napasti Rusiju kako bi je primorala da odvrati neke od svojih snaga od bombardovanja i uništavanja u Ukrajini“, kaže ekspertkinja.

Zašto su Oružane snage Ukrajine ušle u Kursku oblast?

Tri dana nakon početka operacije Oružanih snaga Ukrajine u Kurskoj oblasti, još uvek ima malo informacija o tome šta se dešava na ukrajinskoj strani. Predsednik Volodimir Zelenski sinoć je samo izjavio sledeće: „Rusija je donela rat našoj zemlji i trebalo bi da oseti šta je uradila“.

Ruski izvori izvestili su da su ujutru 6. avgusta snage ukrajinske vojske, koristeći i ukrajinska i zapadna oklopna vozila, ušle na teritoriju Kurske oblasti, napredovale desetak kilometara u unutrašnjost i utvrdile se. Rusko Ministarstvo odbrane izvestilo je u četvrtak 8. avgusta da je napredovanje zaustavljeno i da se borbe vode u dve oblasti – Sudženskom i Korenjevskom.

To je prvi takav napad Ukrajine direktno na Rusku Federaciju, a ne na teritorije koje je Rusija od početka velike invazije okupirala. Tokom 2023. su slične operacije, ali manjeg obima, u Belgorodskoj oblasti na teritoriji Rusije izvele oružane formacije sastavljene od Rusa koji se bore na strani Ukrajine. Potom je u maju 2024. Rusija zauzela dva dela duž granice u Harkovskoj oblasti, pre nego što je zaustavljena.

Austrijski vojni istoričar, potpukovnik Markus Rajzner, smatra da je ukrajinska operacija pažljivo planirana, a da je ruska obaveštajna služba doživela „potpuni neuspeh“. On kaže da je Ukrajina odnela „jasnu informacionu pobedu“, pošto je pažnja sada usmerena na Kursk, a ne na Donbas, odnosno na gradove Toreck i Časov Jar, gde za Oružane snage Ukrajine „situacija eskalira“. Ako Ukrajina bude uspela da neko vreme zadrži delove Kurske oblasti, to bi moglo da primora Rusiju da se pregrupiše i „smanji pritisak“ na ukrajinske oružane snage u Donbasu, smatra Rajzner.

„Dobro za moral, ali po rat nema velikih posledica“

Gustav Gresel, stručnjak berlinskog istraživačkog centra Evropski savet za spoljnu politiku (ECFR), s većom dozom skepse sagledava situaciju. „Dobro je za moral, ali po rat u celini to nema velikih posledica“ – tako on ocenjuje događaje u Kurskoj oblasti što se tiče Ukrajine. „Nema naznaka da će Rusija povući snage iz istočne Ukrajine kako bi zaustavila ovu ukrajinsku operaciju“, kaže Gresel. „Pre svega će Ruska Federacija imati koristi od istezanja fronta zbog prodora u rusku teritoriju, jer će to dovesti do prekomernog rastezanja ukrajinskih snaga“.

Eksperti pominju i druge ciljeve Kijeva – poboljšanje pozicija u mogućim budućim pregovorima s Rusijom i želju da se Zapadu pokaže da je Ukrajina u stanju da se uspešno odupre ruskoj vojsci posle neuspešne kontraofanzive u leto 2023. godine. „Možda ukrajinsko rukovodstvo želi da pokaže Rusiji, a pre svega Zapadu, da njena snaga nije iscrpljena i da, ako se isporuke oružja nastave, Ukrajina još uvek može da pobedi u ratu“, kaže nemački politikolog i publicista Vinfrid Šnajder-Deters.

Šta će reći SAD i ostali partneri Ukrajine?

Ukrajina se do sada uzdržavala od ovakvih akcija vodeći računa o poziciji njenih zapadnih partnera, pre svega Sjedinjene Države, napominje Šnajder-Deters. U strahu od reakcije Rusije, Vašington, Berlin i ostali zabranili su Ukrajini da koristi svoje oružje na ruskoj teritoriji. SAD i druge zemlje ublažile su to ograničenje samo u maju 2024. zbog ruske ofanzive kod Harkova, ali samo za napade na vojne ciljeve u pograničnim oblastima i to ne svim vrstama naoružanja. Ukrajina, na primer, može da koristi rakete ATACMS samo na svojoj teritoriji koju je okupirala Ruska Federacija.

SAD su do sada uzdržano reagovale na događaje u Kursku, ali stručnjaci poput Džen Špindel veruju da je „bilo mnogo razgovora na visokom nivou“ između Vašingtona i Kijeva i da će „u narednim satima i danima napori biti usmereni na diplomatske pokušaje smirivanja tenzija – koliko je to sada moguće“.

Koliko daleko ukrajinske snage mogu da napreduju u Kurskoj oblasti?

Ukrajinska operacija u Kurskoj oblasti nema za cilj da se „dođe do Moskve“, smatra Špindel. Ona upozorava da, što ukrajinske oružane snage dalje budu napredovale, to veći i rizik da će Rusija uspeti da odseče tu grupu od snabdevanja. Prema njenom mišljenju, da bi Ukrajina postigla vojne ciljeve, ona ne mora da prodre duboko u teritoriju Ruske Federacije, već da „napreduje do mesta sa kojih se vrše napadi i gde se čuva oružje“.

Istovremeno, Kijev treba da održi ravnotežu i da uzme u obzir poziciju SAD, smatra Špindel. Ukrajina je do sada, prema mišljenju američke profesorke, napredovala „dovoljno da bi operacija bila osetljiva za Rusku Federaciju, ali nedovoljno da bi SAD i drugi partneri Ukrajine strahovali od moguće eskalacije“. Sve u svemu, Špindel ne očekuje da će događaji u Kurskoj oblasti doneti „značajne promene“ u samom toku rata. Ona smatra da će „takvih operacija biti još, a Ukrajina će pokušati da postigne efekat iznenađenja“. Cilj je, zaključuje Džen Spindel, „izbaciti Rusiju iz ravnoteže“.

*ovaj članak je najpre objavljen na ruskom jeziku