Borba za vodu: kišnica i „sunđerasti gradovi“

Bilo da se radi o Delhiju, Kejptaunu ili Meksiko Sitiju – sve više gradova širom sveta ima problema sa snabdevanjem brzo rastućeg stanovništva vodom.

Već sada više od četiri milijarde ljudi živi u gradovima. Do 2050. godine bi, prema procenama, taj broj trebalo da poraste na oko 6,5 milijardi.

Stručnjaci UN su izračunali da bi više od polovine gradskog stanovništva moglo biti pogođeno nedostatkom vode. Klimatske promene dodatno pogoršavaju ovaj problem.

U slučaju akutnog nedostatka vode, često pomažu samo restrikcije. Dugoročno gledano, gradovi preispituju upravljanje vodama kako bi štedeli dragoceni resurs, prilagodili infrastrukturu i bolje iskoristili prirodne izvore vode. Koja bi rešenja mogla da funkcionišu?

Podsticanje štednje

Pored industrije i trgovine, i domaćinstvima je potrebna velika količina vode. U Nemačkojdnevna potrošnja vode po osobi iznosi oko 125 litara, dok je u SAD to čak 300 litara.

Tuširanje (40%), ispiranje toaleta (30%) i pranje veša (13%) beleže najveću potrošnju, dok se samo četiri odsto vode koristi za kuvanje i piće.

Kampanje za podizanje svesti mogu ohrabriti ljude da štede vodu. Takođe, štedljive WC-šolje, tuševi i efikasne mašine za pranje veša često troše manje od polovine vode u odnosu na prethodne modele.

Kejptaun, grad koji se već godinama bori sa velikim problemima sa vodom, oslanja se na podizanje svesti i modernizaciju.

Grad je pokrenuo besplatne popravke sanitarnih uređaja u domaćinstvima sa niskim primanjima i povećao cene vode za potrošače kako bi ih podstakao na štednju.

Tokom sušne 2018. godine, grad je uspeo da smanji prosečnu potrošnju vode na samo 50 litara dnevno po osobi.

I kanadski Vankuver priprema se za sve veći stres zbog nedostatka vode. Da bi smanjili potrošnju, cena vode iz gradskog sistema u sušnom letu je 25 odsto veća nego u kišovitoj zimi.

Održavanje mreža

Zastarela vodovodna mreža dovodi do velikih gubitaka vode. U Evropi se tako gubi više od četvrtine pijaće vode. U nekim gradovima širom sveta, čak 60 posto vode ne stiže do slavina. Popravka cevi može značajno smanjiti gubitke ovog resursa.

Tokio, jedan od najgušće naseljenih gradova na svetu, imao je do pre nekoliko decenija 15 do 20 odsto gubitaka vode zbog pukotina u cevima. Sada su ti gubici manji od tri posto.

Mreža cevi duža od 27.000 kilometara stalno se nadzire, kontroliše i obnavlja. Efikasno upravljanje vodom u gradovima postaje sve važnije kako bi se zadovoljile rastuće potrebe.

Prilikom izgradnje novih objekata, cevi se odmah mogu bolje planirati kako bi se izbegli gubici u transferu vode.

Međutim, u mnogim gradovima, a posebno u naseljima koja se brzo grade, još uvek nedostaje odgovarajuća vodovodna infrastruktura. S druge strane, bogatiji delovi grada obično su bolje snabdeveni vodom.

Korišćenje kišnice i otpadnih voda

Umesto korišćenja dragocene pijaće vode za ispiranje toaleta, pranje veša ili industriju, u te svrhe se može koristiti sakupljena kišnica ili prečišćena otpadna voda.

U novim gradskim četvrtima, na primer, u Melburnu (Australija) i Orhusu (Danska), kišnica se odvodi sa ulica i trotoara, filtrira, a zatim koristi u okolnim zgradama.

U mnogim gradovima u SAD, Indiji, Tajvanu, Španiji i Turskoj, upotreba kišnice u novosagrađenim objektima je već sada obavezna.

Umesto ispuštanja otpadne vode nakon filtriranja u reke, mnogi gradovi podstiču njenu ponovnu upotrebu. Na primer, jedna trećina vode u Pekingu je prečišćena otpadna voda. Ona se uglavnom koristi za vegetaciju, čišćenje ulica, auto-perionice i ispiranje toaleta.

Takođe, u Madridu se gradski parkovi sada navodnjavaju prečišćenom otpadnom vodom. U Singapuru se prečišćena otpadna voda, kroz dodatnu fazu prečišćavanja, čak pretvara u pijaću vodu.

Koncept „sunđerastog grada“

Dok tokom sušnih perioda nedostaje vode, raste broj snažnih kišnih oluja, koje uzrokuju poplave. Problem za gradove tako postaju preopterećena kanalizacija i previše nepropusnih površina, koje ne dopuštaju da kišnica dovoljno duboko prodre u zemlju.

Kineski grad Vuhan i grad-država Singapur postali su pioniri koncepta „sunđerastog grada“.

U gradovima su pronađena mesta gde se višak kišnice može skladištiti – od podzemnih rezervoara do zelenih površina i zelenih krovova, sa kojih kišnica može prodreti u zemlju. Propusni materijali za puteve i ulice takođe pomažu da voda prodre u tlo.

Sakupljena voda se može ponovo koristiti, a gradsko zelenilo pomaže u sistemu hlađenja.

Samo u Kini sada postoji više od 60 „sunđerastih gradova“, a ovaj koncept se koristi širom sveta za preuređenje gradskih površina. U Evropi se tako preuređuje danska prestonica Kopenhagen.

Zaštita izvora vode

Za gradove je od ključne važnosti da zaštite i obnove prirodne izvore vode u okolini.

Na primer, kolumbijska prestonica Bogota se do 80 odsto snabdeva vodom sa okolnog planinskog područja, iz jedinstvenog ekosistema sa močvarama i jezerima.

Međutim, snabdevanje je ugroženo zbog prekomerne upotrebe zemljišta za poljoprivredu. Kolumbijski dobavljač vode nastoji da se suprotstavi ovom trendu otkupom zemljišta i podizanjem svesti kako bi obnovio izvore vode.

Uklanjanje posebno žednih biljaka u vodozahvatnom području takođe može pomoći. U Kejptaunu su, na primer, mnogi borovi i eukaliptusi zamenjeni otpornijim domaćim grmovima.

Neki Izvori:

"Future global urban water scarcity and potential solutions" in wissenschaftlicher Fachzeitschrift Nature Communications https://www.nature.com/articles/s41467-021-25026-3

World Resources Institute(2023) https://www.wri.org/insights/highest-water-stressed-countries