Borba za sfere uticaja Kine i SAD

Kina i SAD nedavno su se žestoko raspravljale prilikom tzv. „Šangri-La dijaloga“ u Singapuru. Američki sekretar za odbranu Ešton Karter oštro je kritikovao vladu u Pekingu rekavši da aktivnostima u Južnom kineskom moru ugrožava stabilnost regiona. Kina je to odmah odbacila.

Konkretno, radi se o ostrvima Spratli, zapravo o arhipelagu koji čine oko sto ostrva i koji svojataju Filipini, Vijetnam, Malezija, Tajvan i Brunej. Međutim, nasipajući zemlju, Peking trenutno povećava nekoliko grebena i drži na distanci ribare i pomorske brodove iz drugih zemalja. Sudeći po satelitskim snimcima, tamo između ostalog nastaje i 3.000 metara duga pista, pogodna za vojne avione. Sun Đianguo, zamenik načelnika Generalštaba kineske Narodne oslobodilačke vojske kaže da se pritom ne radi samo o potrebama kineske odbrane, već da će Kina time bolje da ispunjava svoje međunarodne obaveze, kao što su traganje i spasavanje u moru, civilna zaštita, istraživanje mora, posmatranje vremenskih prilika i zaštita životne sredine.

Spor je star decenijama – Kina se sa susedima bori za prevlast u Južnom kineskom moru. Kina tvrdi da je oko 90 odsto teritorije njeno i opravdava to istorijskim pravima: kineski ribari vekovima naseljavaju ta ostrva. Osim toga, Peking se poziva na takozvanu „liniju devet crtica“, koju je 1947. definisala nacionalistička vlada Kine. Ta linija je trebalo da naglasi oblasti stečene nakon poraza Japanaca. Međutim, ta linija međunarodno nije priznata. „Čak i ako pođemo od toga da je svako ostrvo u Južnom kineskom moru koje Kina prisvaja zaista deo Kine, čak i tada bi 'linija devet crtica' bila nespojiva sa međunarodnim pravom“, objašnjava Moric Rudolf iz berlinskog Merkator-instituta za Kinu (Merics).

Nafta, gas i riba

Ipak, Kina insistira na svojim zahtevima jer Južno kinesko more, nešto veće od Sredozemnog mora, ima ogroman ekonomski značaj. „Bogato je ribom, a pretpostavlja se da ima i drugih prirodnih resursa“, rekao je Rudolf. Procene se veoma razlikuju: kineski naučnici pretpostavljaju da morsko dno krije više od 200 milijardi barela nafte i 900 biliona kubnih metara prirodnog gasa. Američki geološki institut procenjuje da se radi samo o 11 milijardi barela nafte i 5,9 biliona kubnih metara prirodnog gasa.

Pored sirovina radi se i o strateškim trgovačkim putevima: trećina svetskog morskog saobraćaja prolazi kroz Južno kinesko more. „Kina je i zbog toga veoma zainteresovana za tu oblast, jer tuda prolazi oko 80 odsto nafte koju uvozi“, rekao je Rudolf.

Vojna Bela knjiga o „aktivnoj odbrani“

Pored ekonomske, postoji i geostrateška dimenzija. Kina želi da iz svog dvorišta potisne hegemonijalnu silu SAD i istovremeno ojača svoj uticaj. „SAD su se poslednjih godina približile Vijetnamu i Filipinima“, kaže Rudolf. „Niko ovde neće popustiti“, smatra Ši Jinhong, politikolog na Narodnom univerzitetu u Pekingu: „Sve u svemu, situacija je na mrtvoj tački. Ali, obe strane će koliko je god moguće izbegavati direktne sukobe.“

Odlučnost Pekinga se takođe ogleda u novoj vojnoj „Beloj knjizi“, koju je vlada objavila prošle nedelje. I u tom dokumentu Peking ističe svoja potraživanja prema Južnom kineskom moru i „neke susedne zemlje“ optužuje za „provokativne akcije i jačanje vojnog prisustva na kineskim grebenima i ostrvima“, koje su te zemlje „ilegalno zauzele“.

Kineska mornarica i vazduhoplovstvo dobijaju veću ulogu u „aktivnoj odbrani“. Za mornaricu to znači da se njen zadatak postepeno širi od „odbrane priobalnih voda“ ka „zaštiti otvorenog mora“. Shodno tome, vazduhoplovstvo bi od „teritorijalne odbrane vazdušnog prostora“ trebalo da se koncentriše „kako na odbranu, tako i na napad“.