Borba za Belu kuću: Bez velike pozornice
17. avgust 2020.
Ponekad pogled unazad pomaže da shvatimo sadašnjost i prilagodimo se budućnosti. Postoje dva glavna razloga zbog kojih je Donald Tramp pobedio na predsedničkim izborima u SAD pre četiri godine. Prvo, zato što on nije Hillari Klinton. I drugo, zato što je uspeo da se predstavi kao politički autsajder. Oba razloga su itekako povezana.
Mnogi Amerikanci i dalje mrze Hilari Klinton koja je tada bila demokratski predsednički kandidat, i to iz više razloga. Jedan od njih je da su ona i njen suprug, bivši predsednik Bil Klinton, deo političke elite koja je decenijama oblikovala Sjedinjene Države. A tu elitu mnogi birači okrivljuju za to što se Vašington sve više udaljava od briga prosečnog građanina, što bogati postaju sve bogatiji, a siromašni sve siromašniji.
Predsednik Tramp je ovaj socijalni jaz još više produbio. Ali to ne menja činjenicu da su i ove godine mnoge važne izborne grupe demokrata više nego nezadovoljne izborom svog predsedničkog kandidata.
Džo Bajden, 77-godišnji belac i politički veteran, za mnoge je otelovljenje stagnacije, a ne onoga čemu su se očajnički nadali pre svega crnci, Latinoamerikanci, mnoge žene a i mlade progresivne demokrate: promenama u politici, koja više neće štititi velike korporacije, već pružiti budućnost američkom snu.
Shodno tome su i velike nade koje predizborni stratezi demokrata sada polažu u kandidatkinju za zamenicu predsednika Kamalu Haris. Da li će njoj poći za rukom da ubedi neopredeljene birače, da motiviše umorne od izbora i da pridobije republikance koji ne žele da budu odgovorni za naredne četiri godine Donalda Trampa?
Partijske konvencije tradicionalno predstavljaju veliku manifestacije na kojima se stvara zajedništvo. To je posebno važno za demokrate, koji su u suštini pokret. Ako hoće da pobede na izborima, demokrate svoje različite frakcije moraju da okupe iza osnovne ideje. A zapravo je predsednički kandidat taj koji otelovljava tu ideju. Međutim, teško da Džo Bajden poseduje toliku harizmu.
Bilo bi zanimljivo videti kako bi masa delegata reagovala na Kamalu Haris, koja bi nastupila posle dosadašnje zvezde Mišel Obame. Vrlo verovatno da je to mogao biti jedan od onih momenata kada se naježi koža, koji prevazilazi razlike i seje nadu. Međutim, ove godine je taj šou morao biti otkazan. Ogroman podstrek koji konvencija za nominaciju obično širi po celoj zemlji, ove godine je postao žrtva korona krize. Konvencija Demokratske stranke koji počinje u ponedeljak četiri dana će se održavati uglavnom digitalno.
Dok će veliki delovi sveta u narednim sedmicama budno pratiti šta se dešava u SAD, politički akteri neće imati drugog izbora nego da krenu u virtuelnu kampanju boreći se prsa u prsa - i nadajući se da neće doći do tehničke greške koja bi se onda pretvorila u fatalni viralni udarac.
U takvoj situaciji predsednik bez sumnje ima veću pozornicu. A ako Donald Tramp nešto zna, onda je to ceo dijapazon izazivanja pažnje medija.