Borba protiv zaborava: ostaci Berlinskog zida

Čini se kao da je negde na periferiji grada, ali ovaj deo zida nalazi se nedalako od centra Berlina. Do zgrade Rajhstaga je manje od dva kilometra, do ogromnog kompleksa Savezne obaveštajne službe (BND) jedva 500 metara. Tu na ulici Lizenštrase, između železničke pruge i zadivljalog zelenila, nalazi se petnaest metara originalnog Berlinskog zida.

„U suštini ovde jedva još nešto podseća na Berlinski zid i podelu grada“, kaže Torsten Dresler. Rođen je pre 55 godina u Nojbrandenburgu, u tadašnjoj Istočnoj Nemačkoj. Po profesiji je arheolog i svoj doktorski rad napisao je o graničnim utvrđenjima i tunelima za bekstvo duž Berlinskog zida.

-pročitajte još: Da li je „Zid pao na Jugoslaviju“?

Iskopao je, kaže, četiri osmatračnice, između ostalog i u blizini Severne železničke stanice i galerije „East Side“. Dresler je nešto poput arheologa Berlinskog zida. Taj zid je 28 godina delio danas toliko živahan grad – od 13. avgusta 1961, do 9. novembra 1989. godine. Prema zvaničnim podacima, na njemu i oko njega, život je izgubilo 140 ljudi.

Malobrojni ostaci zida

Arheološki instinkt je neophodan, jer od nekada 160 kilometara dugačkog zida ili „antifašističkog zaštitnog zida“, kako ga je zvalo komunističko rukovodstvo u istočnom Berlinu, ostali su samo mali delovi. To je pre svega galerija „East Side“, duga 1,3 kilometra. Svetski je poznata po grafitima, ali sve više propada zbog masovnog turizma. Sačuvano je još i 200 metara zida pored dokumentacionog centra „Topografija terora“, nedaleko od trga Potsdamer-plac. Pored toga, ostalo je još samo nekoliko metara zida.

Na mnogim mestima, uključujući i zapadni kraj ulice Lizenštrase, ostaci zida morali su da ustupe mesto novim, modernim zgradama. Tamo je istorija nestala. U istočnom delu Lizenštrase, sa obe strane ulice, nalaze se groblja. Za nekoliko minuta šetnje stiže se od groba pisca Teodora Fontanesa (1819-1898) i njegove supruge, do poslednjeg počivališta reditelja i performans-umetnika Kristofa Šlingenzifa (1960-2010), do groba hotelijera Lorenca Adlona (1849-1921), ili do groba direktora cirkusa Paula Vincenca Buša (1850-1927).

Delovi južno od kaldrmaste Lizenštrase pripadali su istočnom Berlinu, uključujući i delove groblja. Ubrzo nakon što je zid podignut, vlastodršci su uništili na stotine grobova. Samo nekoliko ih je sačuvano.

„Kada je zid podignut, grobovi su uništeni – dva najveća od ukupno šest delova groblja. To je zaista bio čin nasilja“, kaže za DW Galina Kalugina iz uprave „Svete Hedvige“, najstarijeg katoličkog groblja u gradu. Izgradnja takozvane „trake smrti“ zahvatila je skoro trećinu groblja. Kalugina je zadovoljna što je pre nekoliko godina ceo kompleks dobio status spomenika od nacionalnog značaja. Zavod za zaštitu spomenika sada obnavlja istorijske grobnice.

U planu stalna postavka

Zahvaljujući memorijalnom karakteru, u proteklih godinu i po dana obnovljen je i oronuli zid groblja u blizini Berlinskog zida. U planu je i stalna postavka, na kojoj će uskoro biti predstavljeni brojni detalji.

Ostaje da se vidi da li će se tu ponovo naći i osmatračnica. Tokom radova nije pronađeno mnogo ostataka, samo delovi. Stručnjaci znaju da je tu bila osmatračnica tipa „BT6“. Arheolog Dresler bi voleo da ona ponovo bude tu, u blizini železničke pruge. Njegov cilj je da otkrije temelje i obnovi granični toranj, jer je on, kako kaže, simbol podele i presecanja grada. Nedaleko od njega bilo je pokušaja bekstva i pucnjave. Stotinak metara južnije, na području Severne železničke stanice, u junu 1965. završio je noćni let 17-godišnjeg Ditera Brandesa, koji je šest meseci kasnije preminuo od zadobijenih povreda.

Iz vremena DDR-a sačuvan je samo mali broj graničnih tornjeva, ali Bresler zna da jedan originalni primerak „BT6“ postoji. Ditmar Arnold, predsednik udruženja „Berlinski podzemni svetovi“, koje se specijalizovano za očuvanje podzemnih ostataka, poklonio je „Memorijalu Berlinskog zida“ ostatke jednog od tih tornjeva.

Samo, da li bi toranj trebalo da bude na području groblja? „Beskrajno je važno zapamtiti šta se desilo s grobljem. Ništa ne sme biti zaboravljeno“, kaže Galina Kalugina. Ona teško može da zamisli takav toranj na groblju ili pored njega, ali, kako kaže, i sama je tokom iskopavanja videla temelje istorijski značajnog tornja.

Ipak, o tome se još uvek ne odlučuje. S jedne strane, donji deo tornja, koji se nalazi u depou „Memorijala Berlinskog zida“, teško je oštećen. Verovatno je prvobitno bio na poligonu za vojnu obuku gde ga je „pregazio“ tenk, kako za DW kaže Kornelija Tile, kustoskinja Memorijala. S druge strane, ako restauracija bude uspešna, toranj će biti deo putujuće izložbe koja bi trebalo da počne 2024. u španskoj prestonici Madridu. Ali, jedno je jasno: nakon toga bi se vratio u Berlin.

„Upravo takva jedna osmatračnica je postojala na ulici Lizenštrase“, kaže Ditmar Arnold, predsednik udruženja „Berlinski podzemni svetovi“. „Ne želimo da pravimo Diznilend ovde, ali ako imate toranj i temelje…“ Ukratko, on misli da bi imalo smisla obnoviti toranj.

I Dresler smatra da bi na istaknutim mestima duž nekadašnjeg zida trebalo „oživeti sećanje na podelu grada“. Dobar primer za to je memorijalno područje u ulici Bernauerštrase, kilometar južnije od Lizenštrase. Svake godine to mesto poseti više stotina hiljada ljudi. Isto bi moglo da bude i ovde, pored groblja Svete Hedvige.

„Ljudi vezuju arheologiju za mnogo starije epohe, o kojima nema pisanih zapisa. Uzbudljivo u vezi s ovom modernom arheologijom jeste to što morate da radite sa različitim izvorima i da ih povezujete.“ Za Dreslera je to arheologija protiv zaborava - 33 godine nakon pada Berlinskog zida.

Napomena: Memorijal Berlinskog zida ima interaktivnu mapu gde se mogu pratiti tragovi Berlinskog zida, a korisnici mogu i da dopunjuju mapu. Možete je pogledati OVDE.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.