1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Borba protiv korone i borba za demokratiju

19. novembar 2020.

Žestoki govori u parlamentu, nasilni protesti i vodeni topovi ispred. Sreda je bila važan dan za borbu protiv korone, ali i za demokratiju u Nemačkoj, piše u svom komentaru Kristof Štrak.

https://p.dw.com/p/3lXQF
Berlin | Anti-Corona Demo
Foto: Fabrizio Bensch/REUTERS

Unutra, u Bundestagu, dva sata žestoke svađe. Ispred, na ulici, hiljade demonstranata, i policija koja vodenim topovima rastura skup zbog nepoštovanja mera odstojanja i nošenja maske.

Takav scenario politički Berlin nije video godinama. Parlament je izglasao nove izmene Zakona o zaštiti od zaraza i kritičari mera protiv korone su pozvali u juriš na Bundestag.

Mesecima se život u Nemačkoj, kao i mnogim zemljama sveta, vrti oko borbe protiv pandemije. U to spadaju konkretne mere kao nošenje pokrova za nos i usta, zabrana ili ograničenje okupljanja, ograničenja u polju kulture, gastronomije, hotelijerstva ili verskih obreda.

Za bezmalo svakog u Nemačkoj to su bolna, ponekad i iritantna ograničenja. Ona diraju u osnovna prava.

No u sredu je reč bila o nečem većem. Iz tabora negatora korone i miljea desničarske Alternative za Nemačku (AfD) su planovi vladajuće koalicije označeni kao „Ermächtigungsgesetz“ – i tako simbolično izjednačeni sa Zakonom o prenosu nadležnosti kojim je parlament 1933. Hitleru predao svu moć.

Već je i takav izbor reči sramotan. Jer taj zakon iz 1933. bio je zloslutno odustajanje Nemačke od parlamentarizma. Socijaldemokrate i komunisti, koji su se usprotivili prenošenju svakolike vlasti nacističkom fireru, svoj su otpor plaćali životima.

Neki poslanici AfD su se u sredu priključili demonstrantima. Poslanik Petr Bistron je u izjavi za medije rekao da je poređenje sa 1933. primereno, pa je još i obavezu nošenja maske uporedio sa zabranom rada Jevrejima u nacističkoj Nemačkoj.

Kristof Štrak, DW
Kristof Štrak, DWFoto: DW/B. Geilert

To je odurno. To je cinično prema svima koji su patili pod nacističkom diktaturom, prema Jevrejima koji su sistematski istrebljivani u rasističkom ludilu. Ovakva izjava gazi osnovni demokratski konsenzus i vređa današnju politiku koja se dovija oko najboljeg načina borbe protiv pandemije.

Ali ispad je paradni primer da se desničarski populisti ne brinu za demokratiju već za osvajanje poena na ulici, u čudnovatoj smesi desničarskih ekstremista, onih koji naglabaju o zaverama, i onih koji pate zbog epidemije i mera.

Parlamentarno sučeljavanje spada u demokratiju. I tako je u Bundestagu viđena jedna od najuzbudljivijih debata godine, kojoj je AfD doprineo galamom.

Najbolji govori nisu došli od predstavnika vladajuće većine, već od šefa Liberala Kristijana Lindnera i političara Levice Jana Kortea. Obojica su tražili da Vlada ne zaobilazi parlament u odlukama tokom pandemije.

Obojica su detaljno objasnili kakve je sve promene donela – veoma kratka – rasprava u Bundestagu te kakve bi još promene mogle biti donete da je ostavljeno više vremena za pripremu i raspravu.

Na posletku, govornici su podsetili na suštinski značaj opozicije u politici. Velika koalicija Demohrišćana i Socijaldemokrata je možda praktična kada treba upravljati krizom. Ali ovoj zemlji je potrebno da se opozicija više uvaži.

Bundestag je izglasao zakon (sa 415 glasova za i 236 protiv), odmah je glasao i Bundesrat (Veće nemačkih pokrajina), i još iste večeri je zakon potpisao predsednik.

Nemačka će ostati demokratija, kao i dan pre toga: iznurena koronom, ponekad očajna kao kada se traži pravi odnos prema zarazama u školama. Nemačka ostaje ista ona zemlja u kojoj u mnogim klinikama medicinsko osoblje pada s nogu pa ipak pruža nadljudski napor.

Brojke novozaraženih i mrtvih pokazuju koliko je stanje ozbiljno. U skladu sa tim, sreda je bila ozbiljan politički dan. Nasuprot tome, ono što smo videli na ulici i čuli od desničarskih populista bilo je sumorno.

Svađa će postati još oštrija i ružnija. Demokratija je na probi koju će, čini se, ipak položiti.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android