Bombe umesto dijaloga

U Budžumburi je 2016. godina počela eksplozijom bombi. One su raznele jedan bar u glavnom gradu zapadnoafričke zemlje. Policija je saopštila da je jedna osoba ubijena, a da deset povređeno. Dva dana kasnije, policija je, prema navodima lokalne novinske agencije, pucala u leđa pevaču Paskalu Trezoru Nširimirimani – ovaj 27-godišnjak, poznat pod umetničkim imenom Lisbua, ostao je na mestu mrtav.

Članovi porodice i prijatelji pevača kažu – a tako to vidi i više medija – da se Lisbua zamerio vlastima zbog učešća na demonstracijama protiv trećeg mandata predsednika Pjera Nkurunzize, i da je zato ubijen. Policija je saopštila da je pevač bio „kriminalac“ koji je zajedno sa drugima upravo hteo da počini zločin, ali je ubijen u pokušaju bekstva.

Posmatrači nepoželjni

Pevačeva smrt je dodatno naelektrisala napetu atmosferu u Burundiju. Taj događaj spada u najnovije slučajeve povrede ljudskih prava i ubistava pripadnika opozicije. Kriza u Burundiju je izbila zbog spornog izbora predsednika Pjera Nkurunzize za predsednika u trećem mandatu – iako su prema ustavu dozvoljena samo dva. Režim brutalno guši proteste. Procenjuje se da je od početka sukoba u aprilu ubijeno oko 300 ljudi, a 280.000 građana je napustilo zemlju.

Povrede ljudskih prava do sada uglavnom nisu dokumentovane. „U proteklih šest meseci, vlada Burundija nije dozvoljavala da u državu ulaze eksterni istražitelji“, rekao je za DW londonski istraživač konflikata Fil Klark. Izuzetak je napravljen pre nekoliko nedelja kada je to dozvoljeno posmatračima Afričke unije (AU). Ta organizacija je konstatovala da je stanje ljudskih prava u Burundiju „alarmantno“ i najavila da će tamo poslati 5.000 vojnika – i to je dovelo do novog zatezanja situacije. „Burundi je nezavisna država i svako mora da poštuje njene granice. Nećemo pustiti nikakvu vojsku u zemlju“, rekao je Nkurunziza krajem decembra: „A ako naše granice ne budu poštovane, svaki građanin Burundija će se boriti, jer će to značiti da je naša zemlja napadnuta.“

Agresivna retorika je otežala posao međunarodnim posmatračima koji su hteli da procene situaciju u Burundiju. Teško je dobiti pouzdane informacije o tamošnjim događajima. Savet bezbednosti namerava da sredinom januara pošalje tamo svoje posmatrače – ali vlada u Budžumburi se još nije saglasila s tim. „Vlada se, posle odlaska posmatrača AU, oseća ugroženom. Zato sigurno neće trpeti druge posmatrače u zemlji“, kaže Klark.

Pritisak bez efekta

Početkom godine, Burundi je na tri godine postao član Saveta za ljudska prava UN. Nevladine organizacije i predstavnici civilnog društva zahtevaju da se Burundi isključi iz tog tela. Žan-Mari Vine Gatogato iz Udruženja katoličkih pravnika Burundija smatra da bi to bila „ispravna mera“ i „znak protesta protiv onoga što se upravo dešava u našoj zemlji“. On je za DW rekao: „Država mora da razmisli o tome kako štiti svoje građane i kako će prekinuti povrede ljudskih prava koje se ovde uočavaju.“

Fil Klark nije optimista: „Do sada se vlada Burundija snažno opirala svakom mešanju spolja.“ Međunarodne sankcije protiv pojedinih članova vlade nisu promenile ništa, baš kao ni pretnje ekonomskim sankcijama. Klark smatra da suspendovanje Burundija iz Saveta UN za ljudska prava ne bi imalo nikakve posledice.

Odlaganje mirovnog dijaloga

Vlada Burundija, opozicija i predstavnici civilnog društva su krajem decembra u Ugandi počeli razgovore kojima predsedava predsednik te države Joveri Museveni. Pregovori je trebalo da budu nastavljeni u sredu (6.1.) u Aruši – u Tanzaniji.

Ali, vlada Burundija je zatražila da se sastanak odloži, rekao je jedan od portparola te vlade Žan-Klod Karerva Ndenzako. A za to navodno postoji dobar razlog: „Vladinoj delegaciji je potrebno neko vreme da o tome porazgovara sa svim predstavnicima vlade.“ Ndenzako za DW kaže da iza odlaganja nema nikakve zle namere, te da se njegova vlada trudi da unapredi dijalog i da se što je pre moguće pobrine za mir i bezbednost kao i da pokrene zaostalu privredu.

Fil Klark to ovako formuliše: „Vlada Burundija neće hteti dalje da pregovara dok AU ne odustane od vojne misije i dokle god u pregovorima budu učestvovali određeni opozicioni političari.“ Vlada smatra da su neki učesnici pregovora na strani opozicije učestvovali u pokušaju puča protiv Nkurinzize u maju 2015. Klark naglašava da će ugandski posrednik Museveni imati veoma težak posao: da nađe izlaz iz slepe ulice i nađe put do pravog dijaloga.