Nemačka kancelarka je svojim putovanjem u Mali i Niger pokušala da oglasi uzbunu i to jednostavnom rečenicom: „Moramo se više nego do sada brinuti za ove države jer je to u našem sopstvenom interesu." Interes je jasno definisan: Treba da dolazi manje migranata.
To da je Merkelova uopšte prvi nemački kancelar(ka) koji putuje u Mali i Niger govori mnogo o političkoj nezainteresovanosti koju je Nemačka do sada pokazivala prema dve najsiromašnije zemlje na svetu. To sada treba da se promeni – barem je tako najavljeno. Još jednom. Jer u prethodnim godinama nije nedostajalo koncepata za Afriku. Oni samo nikada nisu postali politički prioritet. Videćemo koliko dugo će nova pažnja kancelarke za Mali i Niger ovaj put potrajati. Dobro zvuči politički naslov: „Suzbiti uzroke izbeglištva". Nejasno je šta se konkretno pod time podrazumeva.
Uzimamo za primer Mali i pomoć za razvoj: Nemačka i druge zemlje izdvajaju u poslednjih mnogo, mnogo godina stotine miliona evra za razvojnu pomoć ovoj ogromnoj zemlji. Time se recimo podržavaju projekti decentralizacije, školuju lokalni i regionalni političari u Maliju, kao i osoblje koje radi u upravi. Na stvarnu decentralizaciju će se i dalje čekati. I to zbog toga jer centralna vlada u Maliju nije zaista spremna da vlast – što uvek znači: novac – prebaci na regione i opštine u zemlji. Vlastodršcima je draže da sami stoje pod kišom novca koju međunarodna zajednica i dalje sipa. Ali tako se ne menja ništa u zemlji u kojoj su veoma različiti regioni zavisni od milostinje dobro uhranjenih političkih elita u glavnom gradu Bamaku.
Uzmimo i primer Nigera i saradnju na polju bezbednosti: Evropski policajci i carinici obučavaju na licu mesta svoje nigerske kolege. Oni bi trebalo da nauče da bolje štite granice zemlje. Jer kroz Niger godišnje bude prokrijumčareno oko 120.000 migranata u pravcu Libije. Migranti se nadaju da će stići do Evrope – svog cilja iz snova. Korist od toga ubire krijumčarska mafija. Brojni ovdašnji stanovnici su ranije zarađivali novac u turizmu zahvaljujući posetama legendarnom pustinjskom gradu Agadezu. No turizam je propao nakon što se pogoršala bezbednosna situacija.
Brojni bivši turistički vodiči sada zarađuju veoma mnogo novca na migrantima. I policajci učestvuju u tome tako što za novac zažmure kada kroz pustinju Tenere u pravcu Libije krene novi krijumčarski karavan. To konkretno znači sledeće: Vlasti Nigera bi morale da krivično gone i krijumčare i korumpirane policajce. Inače će oni nastaviti sa svojim prljavim poslićima. Takođe, ljudi u pustinjskom gradu Agadezu moraju da pronađu atraktivnu ekonomsku alternativu inače neće odustati od svog mafijaškog posla s migrantima. Obe tačke su do sada nerešene. I tu nedostaje konkretnih koncepata.
U tom pogledu znak za uzbunu koji je Angela Merkel dala svojim afričkim putovanjem će, u najboljem slučaju, biti tek početak. Početak angažmana koji može biti uspešan samo ako se na njemu sa ovim državama bude konsekventno radilo više decenija. Da, u pitanju su decenije. I ako se pronađe put koji će suradnju podvrgnuti i efikasnoj kontroli urađenog. Ukoliko to ne pođe za rukom, onda ostaje lepi naslov „Suzbiti uzroke izbeglištva" – naslov, i ništa više.