Bezbednost Nemačke za Trampa nije prioritet

Nepredvidljivost Donalda Trampa zabrinjava nemačke političare. Da li će opet oštro kritikovati Nemačku, kao u prvom mandatu? Da li će se buniti protiv NATO, posebno njegovih evropskih partnera, ili će čak da preti napuštanjem saveza?

Sve to je teško proceniti i sve to izaziva određenu dozu nemira u Berlinu. Kada je savezna ministarka spoljnih poslova Analena Berbok ponudila Trampu „partnerstvo i prijateljstvo“ nakon njegove izborne pobede, to je takođe bio i izraz želje za pouzdanošću u teškim vremenima.

NATO je Nemačkoj neophodan?

Malo ko sumnja u to da nemačko-američki odnosi počivaju na čvrstim temeljima – i s ove i s one strane Atlantika. Predsednik iz redova Demokrata Džo Bajden uvek je naglašavao da bi SAD u slučaju napada branile „svaki pedalj teritorije NATO“.

To je bilo umirujuća garancija za evropske članice NATO. U slučaju sukoba, Nemačka bi sa svojih samo 180.000 vojnika i neadekvatno opremljenim Bundesverom bila elementarno zavisna od zaštite vojnog saveza.

Međutim, pod Republikancem Donaldom Trampom počeće da duvaju drugačiji vetrovi nego pod ubeđenim transatlantistom Bajdenom. Ne samo da Evropa igra samo sporednu ulogu u Trampovom geopolitičkom razumevanju sveta, daleko iza Kine i indopacifika, već Tramp takođe odbranu Evrope vidi prvenstveno kao – evropski zadatak, a ne američki.

Evropa mora više da ulaže u sopstvenu bezbednost

U ovom trenutku SAD plaćaju lavovski deo u okviru NATO, obezbeđujući većinu trupa i ključne sposobnosti u izviđanju i logistici. Tramp, koji je članstvo u Alijansi često opisivao kao preskupo za Sjedinjene Države, mogao bi u velikoj meri da taj angažman smanji.

Nemački ministar odbrane Boris Pistorijus hitno je reagirao: „Mi Evropljani moramo da učinimo više za sopstvenu bezbednost. Moramo doći do pravedne raspodele tereta“, rekao je on nakon Trampove izborne pobede – i pozvao kolege iz Francuske, Poljske, Britanija i Italija na sastanak kako bi razgovarali o odbrambenoj sposobnosti Evrope.

Poboljšanje odbrambene sposobnosti Evrope nakon što je izabvran Tramp, čini se hitnijim nego ikad. A Nemačka bi u tome mogla da igra vodeću ulogu. Ali ona se trenutno suočava s krizom vlade koja će najverovatnije dovesti do vanrednih izbora 23. februara. Stručnjaci za bezbednost već dugo zahtevaju da Evropa bude u stanju da izvodi vojne operacije bez SAD.

Kada je reč o Trampu, za njega se mnogo radi o novcu, o „dogovorima“. Tu sve može da bude adut u pregovaranju. Takav stil politike već je obeležio njegov prvi mandat (2017-2021). Još tada se redovno rugao onome što je smatrao suviše niskim nemačkim izdacima za odbranu. Nemačka duguje NATO „ogromne sume“, tvrdio je Tramp – na šta je tadašnja kancelarka Angela Merkel reagovala iritirano.

Zaštita samo ako se izdvaja novac?

Za očekivati je da će Tramp ponovo aktuelizovati pitanje izdvajanja za odbranu. Na to je on aludirao i tokom predizborne kampanje. Svako ko ne ispuni „cilj NATO od dva odsto“ – dakle ko ne uloži najmanje dva odsto svog BDP u odbranu – tog SAD neće štititi, poručio je Tramp praćen aplauzom svojih pristalica.

Ekspertkinja za bezbednost Ulrike Franke iz berlinskog trusta mozgova Evropski savet za spoljne odnose, takve izjave smatra opasnim: „Već i samo to neizmerno potkopava NATO, jer se poverenje u NATO bazira na uverenju da će drugi saveznici priskočiti u pomoć“, kaže Franke za DW.

Bivša glavna strateškinja NATO Štefani Babst takođe je zabrinuta zbog mogućeg drugog mandata Donalda Trampa: „Tramp ne vidi NATO kao savez vrednosti, već kao udruženje koje pruža usluge.“ Ko plati, taj ima zaštitu – takav stav je stvarno otrov za NATO, smatra Babst i ocenjuje da od nesloge u Alijansi na kraju profitira ruski predsednik Vladimir Putin.

Da li će se otvoriti biti rupa u nemačkom budžetu za odbranu?

Može li Nemačka, kao navodni „platiša koji kasni“, takođe da ispadne iz obećanja nove američke administracije o zaštiti – uprkos američkom nuklearnom oružju stacioniranom u toj zemlji, koje služi kao nuklearno odvraćanje?

Nemačka vlada je ove godine prvi put nakon nekoliko decenija potrošila dva odsto bruto domaćeg proizvoda na odbranu – čime je ispunila dobrovoljno preuzetu obavezu kao članica saveza. Ali, to je bilo moguće samo zahvaljujući jednokratnom, tzv. posebnom fondu (zapravo novom zaduživanju) od sto milijardi evra za Bundesver, koji je vlada stavila na raspolaganje nakon ruskog napada na Ukrajinu.

Sredstva iz toga fonda biče, međutim, potrošena 2026. ili 2027. godine. Zadatak nove nemačke vlade će zato biti trajno povećavanje budžeta za odbranu. U protivnom bi Nemačka ponovo mogla da padne ispod dva odsto ulaganja i da se izloži kritici svojih saveznika. Tokom svog poslednjeg mandata Tramp je čak zapretio povlačenjem nekih američkih trupa stacioniranih u Nemačkoj – kao „sankciju“ za ono što je smatrao nedovoljnim izdvajanjima za odbranu.

Postoji pretnja da će se prekinuti američka podrška Ukrajini

Drugo pitanje koje zabrinjava Evropljane jeste vojna pomoć Ukrajini. I tu su SAD do sada najveći donator, a sledi ih Nemačka. Trampove izjave na tu temu izazivaju strahove da on neće pružati dalju pomoć Kijevu.

Ekspertkinja za bezbednost iz Berlina Ulrike Franke sumnja da bi Evropljani mogli da nadoknade taj nedostatak američkih sredstava. Novac je, kaže, manji problem od snabdevanja oružjem. „Prema mom mišljenju, zaista veliki problem je vojna oprema. Mi smo svoje arsenale ispraznili u poslednje dve i po godine. Ono što nismo uradili u dovoljnoj meri jeste da izgradimo našu proizvodnju“, kaže ona. Iako je Nemačka od početka rata u Ukrajini značajno povećala proizvodnju oružja, krenula je s niskog nivoa, recimo u proizvodnji municije.

Kakav će „dogovor“ Tramp predložiti Putinu?

Iritaciju u Nemačkoj izazvala je Trampova glasna najava da će okončati rat u Ukrajini „za 24 sata“. Moguće je da će Tramp „napravi neku vrstu dogovora s Putinom – a Evropljani nisu dovoljno ujedinjeni, a ni stvarno u poziciji da taj dogovor odbace“, kaže Franke za DW. To je za nju „horor scenario“.

Ako Tramp pokuša da sklopi sporazum s Putinom, Ukrajina najverovatnije neće biti za pregovaračkim stolom, a neće ni Evropa – samo što niko neće hteti da prihvati da bude isključen, procenjuje Tomas Klajne-Brokhof, direktor nemačkog trusta mozgova Savet za spoljne odnose. Zato bi, predlaže, velike evropske zemlje trebalo da formiraju kontakt-grupu s Ukrajinom kako bi istražile uslove za prekid vatre pre nego što Tramp 20. januara preuzme dužnost.

*ovaj članak je najpre objavljen na nemačkom jeziku