Bez tabua: brak, seks i požuda u judaizmu

Moglo bi se poći od toga da i judaizam sa svojom tri hiljade godina dugom istorijom ima šta da kaže na temu ljubavnog života. Pogotovo jer je jevrejstvo i dalo uticajne stručnjake za ljubav kao što su kralj Salomon i Zigmund Frojd.

Međutim, izložba dvosmislenog naziva „Seks. Jevrejske pozicije“ u Jevrejskom muzeju u Berlinu više je od pukog beleženja jevrejskih specifičnosti u svetu seksualnosti.

Kako se nespojivo spaja

Dve slike okačene jedna do druge formiraju svojevrsnu vizuelnu deklaraciju te izložbe koja ima više od stotinu eksponata: „Jevrejsko venčanje“ holandsko-jevrejskog slikara Jozefa Israelsa iz 1903. i „Jevrejsko venčanje“ savremenog fotografa Jicaka Vulfa. Ovaj drugi prikazuje jedan homoseksualni par koji je blagoslovio svoj brak – u početku samo na tom umetničkom predmetu, jer u pravom svetu nije bilo sinagoge koja je bila voljna to da uradi.

„Ova izložba govori o odnosu između judaizma i jevrejske tradicije i promeni ideja o seksualnosti, rodu i požudi“, objašnjava za DW nemačko-ruska novinarka i rediteljka Ana Narinskj („Pronađi Jevreja“, 2020.) koja živi u Berlinu.

„Za seksualnost, kao i za svaku drugu temu u jevrejskoj tradiciji, verski zakoni nisu rigidni. Oni su prilagođeni trenutnoj stvarnosti i promenljivim društvenim strukturama kroz tumačenja, rasprave i impulse“, kaže direktorka muzeja Heti Berg u razgovoru za list „Berliner cajtung“.

Nema seksa, nema braka

Počnimo s „dužnošću“: za razliku od hrišćanstva i mnogih drugih religija, judaizam strogo osuđuje celibat. Niko ne sme da izbegava zapovest: „Rađajte se i množite se.“

Tora kaže da muškarac ima tri dužnosti prema svojoj ženi: da je hrani, odeva i da joj obezbedi bračnu intimu. I to po mogućnosti bar dva puta nedeljno. Neispunjavanje tih obaveza se u nekim talmudskim traktatima smatra dovoljnim razlogom za razvod, i to sa odštetama ženi, i to nakon samo nedelju dana neaktivnosti u krevetu.

Istovremeno, verske knjige naglašavaju i važnost pristanka žena na polni odnos. „Kada konačno budete spremni za seksualno sjedinjenje, pobrinite se da su namere vaše žene u skladu s vašim“, poučava Igeret ha-Kodeš, kabalistički tekst iz 13. veka.

Tora zabranjuje ne samo seks pre braka, već i druge aktivnosti „bez namere rađanja“ – na primer masturbaciju. To bi bilo „gubljenje semena“. Žene takođe moraju da se odreknu intimnosti tokom i nakon menstruacije, a dozvoljeno im je, štaviše moraju da se vrate u bračnu postelju samo sedam dana nakon poslednjeg krvarenja i nakon čišćenja u mikvi, ritualnoj kupki.

Radovi LGBTQ-umetnika – protest protiv tradicionalnih normi

Biti drugačiji u tradicionalnom sistemu vrednosti: to je takođe velika i često teška tema u judaizmu. „U Tori, muškarci se ne žene muškarcima, a žene se ne žene ženama“, piše David Šperber, istraživač savremene jevrejske umetnosti u svom članku „Umeće razbijanja tabua“, napisanom kao prateći tekst za izložbu.

Iza svakog rada jevrejskih LGBTQ-umetnica stoji teška priča o borbi protiv konzervativnog establišmenta. Posetioci provode dugo vremena u prostoriji uz dirljive video-dokumentarce muškaraca iz tradicionalnih jevrejskih porodica koji govore o često teško stečenom prihvatanju njihove homoseksualnosti. „Samo se molim da ne zaboraviš put do Boga“, s ljubavlju govori majka umotana u crni šal svom sinu, bradatom mladiću s kipom na glavi. „I ko god da si, niko nikada neće moći da ti kaže da ovo nije tvoj dom.“ To je deo iz filma „Sveti ormar“ izraelske rediteljke Moran Nakar.

Seks u judaizmu – između zabrana i seks igračaka

U staklenoj vitrini nalazi se „Šulhan Aruh“ - sažetak osnovnih pravila kojih jevrejski vernici moraju da se pridržavaju u svakodnevnom životu. Knjiga otvara stranicu koja se bavi dozvoljenim i zabranjenim seksualnim praksama, posebno zabranom masturbacije.

„Treba se čuvati telesne uznemirenosti, dakle ne spavati na leđima ili na trbuhu licem prema dole. Treba spavati na boku kako bi se izbegla telesna uznemirenost“, preporučuje taj tekst. Takođe nije preporučljivo da dvoje spava u jednom krevetu. No tu nije kraj zabranama: ne smete da posmatrate životinje, ni divlje ni domaće ptice, dok se mužjaci i ženke pare. Ne smete ni da jašete bez sedla.

U zasebnoj vitrini može se videti mali predmet koji izmami osmeh mnogim posetiocima izložbe: čvrsti metalni prsten koji se stavlja preko nekoliko zglobova prstiju na ruci i koji sprečava savijanje prstiju. Tu spravu muškarci bi trebalo da nose noću kako slučajno ne bi masturbirali dok spavaju.

Ali, izložba pokazuje i kontrapunkt toj filozofiji: tzv. „Water Slyde“ je 2014. razvila ortodoksna Jevrejska Morin Polak „za seksualno zdravlje“ žena. Taj vrlo neortodoksan uređaj ima dvostruku funkciju: kao ženski stimulator i kao vaginalni tuš. Razvijen je s blagoslovom rabina – kao sredstvo za podsticanje seksualne intimne između supružnika.

Intimni uvid u judaizam

Hiljadama godina stara kultura judaizma puna je zabrana i ograničenja. Ali ima i drugu tradiciju: otvoreno bavljenje samim sobom. „A berlinska izložba je upravo u toj tradiciji“, kaže Ana Narinski za DW. Bez straha i lažne patetike, autori izložbe pokreću raspravu o intimnim temama jevrejske kulture.

„Veoma mi se svidelo to što su i pol i vera prikazani s istim poštovanjem, ali i s istim nivoom humora“, sumira Narinski. „To je centralna ideja koja je meni osobno veoma važna: tradicije i verovanja ne zahtevaju od nas negiranje sopstvenog identiteta. Naprotiv, podstiču nas da ni pod kojim okolnostima ne izneverimo sami sebe - ni sebe, a pogotovo ne svoje bližnje.“

*ovaj članak je najpre objavljen na nemačkom jeziku