Bez njih nema žetve

Nakon nemačkog ujedinjenja, preko 80 odsto sezonske radne snage stizalo je iz Poljske. Od 1. Maja 2011. Poljaci u Nemačkoj mogu da nađu i bolje poslove: imaju slobodni pristup nemačkom tržištu rada, ne moraju da ograniče na sezonski rad i često zarađuju više novca.

Oko 90 procenata sezonskih radnika rade oblasti poljoprivrede i šumarstva. Oko sedam posto zaposleni su u ugostiteljstvu. Preostalih tri posto rade kao zabavljači.

Manje ograničenja za Bugare i Rumune

O radu bez ograničenja koji je omogućen Poljacima, Rumuni i Bugari za sada mogu samo da sanjaju. Ulazak njihovih zemalja u Evropsku uniju 1 januara 2007. nije im doneo i slobodan pristup nemačkom tržištu rada. Ipak, građani ove dve zemlje mogu da rade kao sezonski radnici u Nemačkoj, uz određena ograničenja. Zapravo, radnicima iz tih zemalja od početka 2012. ne treba radna dozvola za sezonski posao. Ali svoje zaposlenje moraju da okončaju u okviru od šest meseci jedne kalendarske godine – u izuzetnim slučajevima do osam meseci, na primer kod uzgajanja povrća, voća, vina, žita i duvana. U oblasti zabave najveći dozvoljeni rok za bavljenje zanimanjem je devet meseci u kalendarskoj godini.

Sezonski radnici iz Bugarske i Rumunije ne smeju da budu mlađi od 18 godina. Moraju da rade najmanje 30 sati nedeljno i zarada ne sme da bude manja od sindikalno propisane. Ako dogovorenih nadnica nema, nivo zarade se orijentiše po standardnoj lokalnoj plati.

Poslodavac mora da se pobrine za adekvatan smeštaj

Svi zaposleni u Nemačkoj obavezni su da se osiguraju preko nemačkog socijalnog osiguranja. Tu spadaju osiguranje za slučaj bolesti, tuđe nege, penziono osiguranje, protiv nesreća i gubitka posla. Ali i ovde postoje izuzeci: Ako zaposleni iz Rumunije ili Bugarske ima stalan posao u zemlji porekla, i u Nemačkoj radi tokom plaćenog odmora, njegovo osiguranje se reguliše po propisima zemlje porekla, a ne Nemačke.

Od Rumuna ili Bugara znanje nemačkoj se po pravilu ne traži, ukoliko žele da rade kao sezonska radna snaga. Poslodavci u Nemačkoj su obavezni da svojim sezonskim radnicima obezbede smeštaj. Zapravo, niko u Nemačkoj ne sme da smešta svoje zaposlene u šatore ili pokretne kuće – osim zabavljača, koju smeju da žive u vozilima.

Poslodavci u Nemačkoj mogu da povuku svoju ponudu u roku od tri nedelje od početka perioda rada ukoliko imaju opravdani razlog. Međutim, ako zaposleni iz Rumunije ili Bugarske doputuje sa potpisanim ugovorom, taj ugovor važi za obe strane.

Hrvatima treba dozvola za rad

I zaposleni iz buduće članice EU – Hrvatske – mogu da već danas, poput Bugara i Rumuna da rade u određenim granama privrede kao sezonska radna snaga. Ali i ovde postoje uslovi poput trajanja zaposlenja, minimalne starosti, radnog vremena i plate.

Hrvatski sezonski radnik sme da radi u Nemačkoj, ukoliko je poslodavac do radnika došao posredovanjem hrvatskog Zavoda za zapošljavanje. Osim toga, građanima Hrvatske potrebna je i dozvola za rad, koju dobijaju pre odlaska u Nemačku, u ambasadi u Zagrebu ili u konzulatima. Centralna služba za razmenu strane i stručne radne snage ZAC obezbeđuje dozvolu za rad.

Hrvatski sezonski radnici moraju biti osigurani u nemačkom sistemu osiguranja. Ako sezonski radnik nije zdravstveno osiguran, poslodavac je obavezan da o sopstvenom trošku obezbedi privatno osiguranje. Ukoliko se to ne desi, poslodavac snosi puni finansijski rizik, ako se sezonski radnik razboli.

I od radnika iz Hrvatske ne očekuje se da znaju nemački.

„Zaposleni iz drugih zemalja ne mogu za stalno da žive ovde, čak i ako imaju stalnu adresu u Hrvatskoj“ - objašnjava Ilona Mirčin iz Nemačkog zavoda za zapošljavanje. „Troškove posredovanja za sezonske radnike iz Hrvatske snosi nemački Zavod. Honorar je 60 evra i ne sme da se odbija od plate radnika.“

Grčka je u Evropskoj uniji od 1981, zbog toga građani Grčke već dugo imaju slobodan pristup tržištu rada. Poput Poljaka, Čeha, Mađara ili Slovenaca, smeju da rade u bilo kom segmentu nemačke privrede.

Potpuno drugačije stoje stvari sa zaposlenima iz Albanije, Kosova, Bosne, Makedonije, Srbije i Turske – oni ne smeju da se zaposle sezonski, zato što ne postoje ni ugovori niti posredovanje između nemačke agencije za rad i tih zemalja.

Autor: Selma Filipović
Redakcija: Jakov Leon