Betonom protiv antičke baštine
12. avgust 2018.
Solin pokraj Splita je jedno od onih mesta u kojima se gotovo na svakom koraku prožimaju staro i novo, drevno i moderno. Staro i novo katkad se nadopunjuju, ponekad samo obitavaju jedno pored drugog, a nekad se međusobno bore za preživljavanje.
Upravo to se događa na građevinskoj parceli uz Ulicu Franje Tuđmana u središtu Solina, na kojoj je trebalo da nikne stambeno-poslovna zgrada i to u neposrednoj blizini starohrišćanske bazilike Orientalis. Obavezna istraživanja pre početka gradnje zgrade pokazala su da teren krije delove antičke arhitekture i mnoštvo vrednih sitnih nalaza.
Priča o novom nalazištu počinje pre koju godinu kada gradske vlasti donose odluku da se parcela na kojoj je kasnije otkriveno nalazište prenameni iz zelene površine u građevinsko zemljište. Time su se namerno oglušili na upozorenja da se na tom terenu nalaze ostaci antičkog arhitektonskog kompleksa, povezanog s bazilikom, najvećom od deset bazilika starohrišćanske Salone.
Čitav kompleks pod zemljom
Nakon prenamene parcele na atraktivnoj lokaciji, samo nekoliko metara od sedišta gradske uprave u centru Solina, nije dugo trebalo čekati na investitore. Solinski građevinski preduzetnici odlučili su da grade stambeno-poslovnu zgradu, no odlukom splitskog Konzervatorskog odeljenja Ministarstva kulture investitor je pre početka gradnje bio dužan da finansira zaštitna arheološka istraživanja.
Već prva sondiranja pokazala su da se pod zemljom kriju veliki ostaci antičke i kasnoantičke arhitekture, nakon čega je Konzervatorsko odeljenje odeljenje naložilo investitoru „otvaranje“ cele parcele. Investitor je doduše, nakon što je zaključio da mu se to više ne isplati, odustao od nastavka finansiranja istraživanja. Ali, na temelju dosadašnjih nalaza može se zaključiti da je reč o termalnom kompleksu, uz koji je i već spomenuta bazilika.
Kako nam objašnjava Mario Matijević, predsednik Društva prijatelja solinske baštine, već i ta otkrića uparena s onim prethodnim – jer u blizini je izgrađeno nekoliko zgrada i pri izgradnji svake pronađeni su arheološki ostaci – svedoče da je reč o izuzetno zanimljivom nalazištu.
Upitan o važnosti ovog arheološkog nalaza, akademik Nenad Cambi, autoritet hrvatske arheologije, navodi da je reč o „važnim arheološkim ostacima“. Cambi dobro zna o čemu govori s obzirom da je još 1979. učestvovao u sondažnim istraživanjima na širem području istočnog dela Salone čiji je cilj bio utvrditi na kojim bi se delovima moglo graditi, a na kojima ne.
„Ne znam kakvi su graditeljski planovi, ali možda je moguće graditi i očuvati ostatke. To zavisi od uspešnog planiranja koje ne sme biti opterećeno velikim apetitima. Sve to treba uzeti u obzir i onda odlučiti. Posebno treba paziti da se ne ugroze bazilika i mozaici. U svakom slučaju reč je važnim ostacima, ali konačnu ocenu treba da pruži studija kompatibilnosti s graditeljskim namerama i planovima", navodi akademik Cambi.
I stručnjaci okupljeni u Društvu, kako ističe Matijević, smatraju da istraživanja treba sprovesti do kraja, jer nalazište ima i istorijsku vrednost. Najveći neprijatelj definisanja ovakvog lokaliteta jeste ako se istražuje na kašičicu. Time se, kaže Matijević, komad po komad otkida od celine i proglašava „nevažnim“, što dovodi do uništenja čitavog lokaliteta.
Da se ima para...
„Na početku su i drugi lokaliteti u čitavoj Saloni prilikom otkrića ovako izgledali, ali su spašeni i sačuvani. Promenom perspektive i sagledavanjem celog područja iz vazduha možemo uvideti njegovu važnost tim više ako ga dovedemo u njegov izvorni kontekst s bazilikom Orientalis. Ovde nije reč samo o natrpanom kamenju, nego o delu velike i važne priče“, uveren je naš sagovornik.
Konačnu odluku o gradnji doneće Ministarstvo kulture, koje je zbog toga imenovalo posebnu komisiju. Zatražili smo i odgovore Ministarstva, ali oni nisu stigli. Matijević navodi da je zemljište bilo ponuđeno na otkup i gradu Solinu, koji bi na njemu mogao da napravi arheološki park, no iz grada su odgovorili da za to nemaju novca. To je, kako kaže, prava šteta, jer upravo stručnjaci iz grada Solina uspešno sprovode nekoliko projekata finansiranih iz fondova EU.
Solinski problem nije izuzetak nego pravilo u nizu jadranskih gradova. Mnogi od njih svakodnevno se suočavaju s pitanjem da li je važnije očuvanje i prezentacija arheološkog nalazišta ili gradnja stambenih zgrada i hotela, pokušavajući da pomire ta dva često suprotstavljena interesa. Od Dubrovnika na jugu, preko Splita i Zadra pa sve do Pule, često nije moguće posaditi drvo u vrtu a da se ispod površine ne naiđe na ostatke ranijih civilizacija.
Betonom i protiv Dioklecijana
Upitan kako solinsku dilemu rešavaju u drugim gradovima, koji takođe doslovce leže na vrednoj baštini, akademik Cambi nema jednoznačan odgovor. Svaki spomenik, kaže, poseban je slučaj. Proglašeno kulturno dobro se „štiti“, ali je način zaštite različit.
„Onde gde se može ostaviti na otvorenom, ostavlja se na otvorenom. Onde gde je to nemoguće, nastoji se da se spomenici zaštite tako da budu vidljivi u suterenu ili podrumu. Negde se lokacija građenja izmešta. Nikad se ne ruši, nego se ostavlja za buduće naraštaje. Ovde naravno ne mislim na takve spomenike koji se mogu preneti na drugo mesto. Na suspektnim terenima se sprovode prethodna istraživanja“, objašnjava Cambi.
„Spomenici često izvlače deblji kraj posebno ako nisu prethodno zaštićeni, kao što upravo arheološki spomenici često nisu, jer su oni pojave i za njih se ni ne zna“, dodaje on. „Kao član povereništva u slučaju splitske Rive bio sam nadglasan od strane konzervatora i ostaci Dioklecijanovog pristaništa danas se nalaze ispod betonskih ploča. Moglo se i drukčije, premda malo skuplje“, zaključuje Cambi.
Matijević je skeptičan kada je reč o očuvanju novootkrivenog solinskog lokaliteta. Podseća da su i ranije arheološki nalazi, uprkos odlukama da ih treba sačuvati, zaliveni kubicima betona i za njih niko više ne zna. Smatra da je odgovor na pitanje kako uskladiti privredni interes i nužnost očuvanja baštine jednostavan.
„Solin ima dosta drugih lokacija na kojima se mogu graditi zgrade i cela naselja. Dičimo se titulom najmlađeg grada, što je lepa forma, ali šta je njen sadržaj? Šta će naša deca baštiniti? Nadam se da će razum prevladati. Žrtvovati ovakvu arheološku lokaciju zbog nekoliko stanova čini mi se suludim.“