Berbok u centralnoj Aziji: vrednosti i privreda

Sat vremena od Astane, glavnog grada Kazahstana, usred u međuvremenu naseljene stepe, nalaze se stočni vagon i baraka. To su ostaci ženskog logora iz staljinističkog doba. Između 1937. i 1953. tu je bilo zatočeno oko 18.000 nevinih žena. Mnoge su imale decu koja su im oduzeta, a potom pod lažnim imenima odvedena u udaljene domove za decu.

Otprilike 80 godina kasnije, nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok došla je na mesto nekadašnjeg Gulaga i povukla paralelu sa sadašnjošću: sa ženama u Ukrajini koje su silovane ili čija su deca oteta i odvedena u Rusiju. „Metode rata nisu se promenile. Žene muče, siluju, oduzimaju im decu. Zlo na mnogim nivoima deluje sve do danas“, rekla je Berbok.

Ljudska prava i ekonomija

Nemačka ministarka boravila je u poseti Kazahstanu i Uzbekistanu tri dana. Rat u Ukrajini i njegove posledice bile su zapravo tema njene posete centralnoj Aziji. I tamo rat izaziva uznemirenost, jer je zavisnost od Rusije posebno velika. Rat je i Nemačkoj pokazao koliko je ekonomski zavisna od Rusije.

Tokom posete centralnoj Aziji Berbok je otvoreno govorila o ruskom agresorskom ratu protiv Ukrajine, a njeni domaćini izbegavali su jasne reči o trenutnoj situaciji. Čak i ako se rukovodstvo Kazahstana distanciralo od Putinovog ratnog huškanja, i tu, kao i u susednom Uzbekistanu, važi načelo „viševektorske spoljne politike“: selektivno razgraničenje od dominantnih suseda, ali na kraju bez jasnog pozicioniranja na jednu stranu.

Od početka svog mandata, Berbok je više puta isticala svoju predanost vrednosnoj i feminističkoj spoljnoj politici. To podrazumeva i rešavanje problema kršenja i zloupotrebe ljudskih prava.

Ekonomski interes

Domaćini u centralnoj Aziji slušali su i klimali glavama, ali njihov glavni interes bio je nešto drugo. Radije su gledali unapred, tim pre što je Berbok na svom 54. putovanju u inostranstvo po prvi put u pratnji imala i poslovnu delegaciju. To je njenu posetu učinilo privlačnijom za vlade u Astani i Taškentu. Investitori iz Nemačke veoma su traženi, jer se zalažu za kvalitet i nove tehnologije u privrednim granama budućnosti. Za nemačke firme je pak taj region atraktivan, jer moraju brzo da dođu do novih izvora sirovina. U centralnoj Aziji i Nemačkoj trenutno se pre svega želi jedna stvar: diverzifikacija.

Ali, čak i ako je ekonomija ovoga puta bila tu, Berbok je ostala pri svojim prioritetima. I ovoga puta posetila je škole i vodila razgovore u malim grupama – sa učenicima, s predstavnicima civilnog društva i sa ženama. Kada je posetila sigurnu kuću za žene u Samarkandu, od njenih štićenica želela je da sazna kako porodično nasilje pogađa uzbekistanske žene i na kakvu pomoć mogu da računaju. I rekla je da žene u Nemačkoj takođe doživljavaju nasilje u porodici. Gde god da ode, ministarka spoljnih poslova pita: šta bi trebalo promeniti da stvari krenu na bolje – za državu i za ljude?

Prednosti kroz saradnju

Dok se Berbok zalaže za bolje uslove rada i prava žena, ona jasno govori o tome šta Nemačka ima za ponuditi. „Pošteno, na jednakopravnim osnovama, bez kredita koji dovode do zavisnosti i bez skrivene agende“. Tako Berbok opisuje načela saradnje i ističe da se mnoge države oslanjaju na podložnost i međusobnu zavisnost. Svi razumeju na koga misli: na Rusiju i Kinu.

Agenda Berbocove zasnovana na vrednostima za nemačke biznismene nije prioritet, ali je ipak smatraju korisnom. „Kada ministarka otvoreno govori o vrednostima, ona ukazuje kakav je okvir u kojem želimo da se krećemo“, kaže preduzetnica Angela Papenburg, čija je firma već godinama aktivna u centralnoj Aziji, a sada ulaže velika sredstva u obuku ljudi u Uzbekistanu. „Tamo Nemci važe kao pioniri. Ko s njima sarađuje, taj prednjači“, kaže ta građevinska preduzetnica.

Promena kroz „trgovinu 2.0“

Berbok pokušava da spoji vrednosno orijentisanu diplomatiju s ekonomskim interesima, iako ni sama ne zna koliko će to dugoročno moći da funkcioniše u inostranstvu. „Ne zna se kako će se te zemlje razvijati u budućnosti, ali sada shvataju da su nemački političari ozbiljni po pitanju ljudskih prava i prava žena“, kaže političar SPD-a Andreas Larem, koji je pratio ministarku kao član parlamenta.

Jer, „promena kroz trgovinu“ danas se može dogoditi samo ako se poštuju ljudska prava – tako Berbok domaćinima objašnjava novi nemački pristup. Ona to čini i tokom posete najvećem rudniku bakra na području bivšeg Sovjetskog Saveza, nedaleko od Taškenta. Kada sazna da tamo radi 35.000 ljudi i da se rudnik širi, raspituje se o učešću u vlasništvu i prodaji, o ekološkim standardima, uslovima rada i tome odakle su radnici. O tome šta će se dogoditi sa stanovnicima sela kada se rudnik proširi.

Nemačka je decenijama praktikovala pristup „promene kroz trgovinu“, održavajući dobre ekonomske odnose s Rusijom i Kinom – sve u nadi da će se te autokratije otvoriti za demokratiju. To se nije dogodilo, pre se može reći da se dogodilo suprotno. Zbog toga mnogi smatraju da je taj pristup propao.

Berbok trenutno pokušava da ostvari novu promenu kroz „trgovinski pristup 2.0“, ovoga puta agresivnim isticanjem važnosti ljudskih prava za Nemačku i pravdajući to evropskim standardima. Da li ta spoljna politika zaista funkcioniše? U svakom slučaju, brz uspeh nije na vidiku. A nemačkoj industriji potrebne su alternative za Kinu i Rusiju, odakle danas dobija mnoge sirovine. To je takođe poznato u centralnoj Aziji.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.