Beč: Božić na gastarbajterski način

Na Badnji dan Beč je osvanuo pod snegom. I dok je većina pravoslavaca u ovom gradu u hramu Vaskrsenja Hristovog u drugom bečkom okrugu palila sveće i obilazila ikone, drugi su ih čekali na izlazu. U nadi da će ovih hladnih božićnih dana, kada su ljudi toplijeg srca, zaraditi i koji dinar, odnosno evro.

„Pa prodaje se, prodaje se, po jedan evro, po dva“, priča Slavica iz okoline Obrenovca: „Ja sam već sedam godina u Beču i svake godine ispred crkve prodajem badnjake, jer je ovde sve skupo. I tako, da bi mogla nešto da zaradim, prodajem evo badnjake, dren, kukuruz – biće bolje!“

Svakako, badnjak bi mnogo bolje bilo iseći nego kupiti, ali život u velikom gradu, kažu, nameće druga pravila. Znao je to i Nenad iz Šapca; specijalno za Božić on je auto napunio hrastovim granama i „starim drndalom“, kako kaže, u grad je stigao još pre dva dana:

„Pa eto, nije dolazak baš specijalno za prodaju, ali tako, donesemo tu nešto malo, da naš narod ima šta da kupi za Božić. A i ja da obiđem familiju i da malo zbog Božića budem sa njima“, priča Nenad.

„Koliko žara, toliko para“

Crkva Vaskrsenja Hristovog jedan je od tri bečka hrama u kojima je na Badnji dan služena liturgija, i to već u ranim poslepodnevnim satima. Po badnjak, slamu, pšenicu i dren je sa suprugom i kćerkom navratio i Vladica Živanović: „Dren je za zdravlje, slama je onako za decu, da se igraju. Mada to ipak nije kao dole kod kuće. Dole je uglavnom veća prostorija, pa se unese ceo džak slame, pa se prostre po podu. Ali dobro, i ovde će biti božićnog ugođaja koliko-toliko“.

Kako su deca još mala, porodica Živanović na Badnju noć zadnjih godina ostaje kod kuće, priča Vladica, ali se jutrom na Božić obavezno prisete starih tradicija.

„Ujutru se ustane rano, pošto je bio post, popije se malo vina, uzme se dren uz vino i malo sira i time se prekine post. Onda najmlađi u kući uzme badnjak – kod nas se badnjak stavlja direktno u žar i što je više varnica to bolje, za uspeh i plodnost na primer, kao što se i pšenicom posipa zbog plodnosti. Ovdje se badnjak ugreje onako malo na šporetu, čisto zbog običaja, ali i to je lepo“, objašnjava Vladica, rođeni Jagodinac, koji u Beču živi od 2001. godine.

Božić u dijaspori nešto lakše pada Božidaru Marjanoviću; on je u Austriji već preko 25 godina. „Pošto smo mi već duže vremena ovde, mi smo se srodili sa ovom zemljom. Isto provodimo Božić kao u Srbiji, isti običaji, baš kao da smo dole. Volimo da održavamo tu tradiciju, da naša deca osete isto ono što smo i mi osetili kao klinci. Dobro, velika je razlika selo i grad, ali mi kupimo malo više badnjaka ovde i onda odemo na neko brdo i zapalimo vatru. I onda, znate ono, kolko žara, toliko para, kolko žara, toliko para“, smeje se Božidar.

I Jagoda Srdić drži do običaja, tako je kod nje već spremna i pogača-česnica; u kojoj će oni sretne ruke pronaći i pokoji novčić. „Ko nađe na Božić taj novac u pogači, taj će imati para, njemu će ići dobro. A kod mene novac obično nađu unuci“, smeje se Jagoda: „Ja ga do sada nikad nisam našla!“

Tri crkve, samo jedna sa zvonikom

Pravoslavlje u Beču ima dugu tradiciju, organizovani crkveni život spominje se već početkom 18. veka. Crkvena opština danas se sastoji od pet parohija, a nekih 200.000 Srba koliko ih živi u glavnom gradu Austrije, liturgije i druga bogosluženja mogu pratiti u tri hrama. Poseban je u izvesnom smislu upravo hram Vaskrsenja Hristovog, koji je osvećen u septembru 2007, i jedini hram sa pravim zvonikom.

„Pa to puno znači, kada najzad, nakon toliko vremena, dobijete pravu crkvu, to je za nas nešto posebno. Imamo crkvu i u trećem i u sedamnaestom okrugu, ali to ipak nije to“, objašnjava tako jedan od posetilaca liturgije.

Većina vernika prvi dan Božića provešće po običaju u porodičnoj atmosferi i sa prijateljima, dok će drugi i treći dan u klubovima biti organizovane i zajedničke proslave. Drugog i trećeg dana Božića Srpska Pravoslavna Crkva pozvala je takođe i na koncert sedam poznatih ruskih tenora, koji će se u duhu ekumenskog dijaloga održati u Crkvi Svetog Stefana.

autor: Emir Numanović, Beč

odg. urednik: Nemanja Rujević