Bavarski populisti zreli za pedagoga

Priča o vinjetama u Nemačkoj je slalom u kojoem jedna populistička ideja lagano zaobilazi sve otpore, pravne i zdravorazumske prepreke. Putarina za strance je san bavarske Hrišćansko-socijalne unije (CSU), proguran u koalicioni sporazum aktuelne vlade. To je zapravo bio jedini zahtev konzervativaca iz Minhena pa su ga koalicioni partneri – Hrišćansko-demokratska unija i Socijaldemokratska partija – prihvatili bez previše gunđanja. Nadali su se – i još uvek se nadaju – da će se planovi o putarini razbiti o briselska pravila, piše kelnski Štat-ancajger.

Naime, prema regulativi EU, nijedna država ne sme diskriminisati druge državljane EU, dakle nikako se putarina ne može naplatiti samo strancima. I tu su u CSU našli rešenje: naplatiće vinjete baš svima koji voze Nemačkom, ali će onda vozače sa nemačkim tablicama osloboditi dela poreza na motorna vozila. U nedelju su Bild i Špigel javili da pravnici Bundestaga ocenjuju kako vinjete za strance ipak nisu u skladu sa evropskim pravom jer je jasno da će na kraju domaći vozači ipak biti povlašćeni. U svojoj analizi oni pišu da je dodatni problem opterećivanje stranih kurirskih firmi i špedicija, što onda vodi nejednakim uslovima za poslovanje.

Da li se ovime konačno ruši Sneško Belić minhenskih populista? Komentatori nemačkih listova nisu uvereni u to. Premijer Bavarske Horst Zehofer (CSU) uzima sebi pravo prvenstva prolaza i stavlja postojanje vladajuće koalicije na kocku – nepromišljeno, piše Noje vestfeliše. „Ovakvi planovi o putarini jednostavno ne mogu da prođu. Nije saglasno današnjem poimanju Evrope da strani vozači budu više oglobljeni od domaćih. Do tog zaključka nisu došli tamo neki opozicioni političari – to piše naučna služba Bundestaga u kojoj sede pravnici nesumnjivog autoriteta. Političari inače slušaju savete takvih ljudi, ali ne i Zehofer.“

Valja ovde citirati i Manhajmer morgen koji skreće pažnju na jednu sitnicu – veštačenje pravnika Bundestaga postavljeno je na „staklenim nogama i delimično kreće od pogrešnih pretpostavki. Pravnici naime nisu ocenjivali gotov zakonski predlog već samo neke smernice koje je izneo resorni ministar. Jasno je da tu sirovu verziju mora dobrano da preradi ukoliko želi da od toga postane zakon.“

Ipak, kolumnisti ostalih listova ne veruju da će prerada zakonskog predloga išta promeniti. Bavarci, koji su celu izbornu kampanju zasnivali na putarini za strance, sada su upali u sopstvenu zamku, smatra komentator Vestfeliše nahrihtena. List navodi da nije upitna samo pravna strana ideje: „Putarina krije i drugačiji fijasko, onaj monetarni: procenjeni prihodi očigledno su besmisleno niski u poređenju sa veličinom birokratskog čudovišta koje se priziva.“ U sličnom stilu piše i Algemajne cajtung: „Populiste ne zanimaju argumenti. U političkom utrkivanju oni ne traže efikasna, pravična i praktična rešenja. Nezavisno od tih kriterijuma – a ponekad i protiv njih – populisti žele samo političke poene.“

Mitelbajeriše cajtung prenosi da ideja u osnovi nije toliko šašava – svako ko se vozi ovdašnjim drumovima trebalo bi da priloži koji evro kako bi se ti drumovi održavali. Većina zemalja EU već naplaćuje putarinu, a Bavarce najviše boli što to čine njihove komšije Austrijanci i Česi. „Nemački koncept je rafiniran, ali je pre svega nefer. Ministar saobraćaja Dobrint želi da izgradi nevidljivi zid u Nemačkoj: drugi plaćaju, a naši građani ne. Genijalna ideja koja se međutim brzo ispostavlja kao kratkovida: Ako se Dobrintovi snovi ostvare, i druge zemlje EU bi brzo mogle da dođu na ideju da oslobode svoje građane ovog nameta, a da uzimaju pare samo strancima. Privlačan poslovni model! Samo što bi tako Evropa bez granica brzo postala passé“, navodi ovaj bavarski list.

Lauzicer rundšau piše da su ministar saobraćaja Aleksander Dobrint i njegov partijski šef Horst Zehofer postali slučaj za pedagoško savetovanje. „Njihovo zagriženo držanje za putarinu veoma podseća na decu koja, u fazi inaćenja, besno lupaju nogama o pod. Želja im se jednostavno ne može ispuniti, to je činjenica. (…) Suprotstavljeni sa činjenicom, Dobrint i Zehofer samo lupaju nogama: putarina ili propast koalicije. Savetnici za vaspitanje preporučuju da deci ne treba popuštati i da treba sačekati da napad prođe. U sebi izbrojati do dvadeset. Onda uzeti dete u krilo i reći: Ipak te volimo.“