Balkanski medijski komšiluk

Ne događa se tako često da se direktori i urednici javnih medijskih servisa država sa prostora nekadašnje Jugoslavije nađu na istom mestu. „Iz raznih razloga poslednjih 15-20 godina nismo se sretali da bismo razvijali zajedničke projekte“, kaže Olivera Dodig, vršilac dužnosti direktora Televizije Bosne i Hercegovine koja je, sa šestoro svojih kolega iz televizijskih centra Srbije, Hrvatske, Crne Gore, Makedonije, Republike Srpske i sa Kosova, u Evropskom parlamentu učestvovala u debati o medijskoj slici i saradnji na Zapadnom Balkanu.

Povod za okupljanje evropskih parlamentaraca, predstavnika balkanskih medija i nevladinog sektora u Briselu bilo je predstavljanje projekta Centra za demokratiju i pomirenje jugoistočne Evrope „Okruženje“ ili, kako bi autori preveli naziv na lokalni jezik, komšiluk. U pitanju je jedna od retkih emisija u kojoj se regionalni eksperti bave regionalnim temama i koja se može gledati na području cele nekadašnje Jugoslavije. I dok su se u Evropskom parlamentu političari bavili ocenom stanja medija na Balkanu, ali i u EU, urednici su razmišljali o saradnji.

„Javni servis BHRT veoma je zainteresovan za sve što se dešava i to ne samo, kako to u Bosni kažu, 'u našoj avliji'“, kaže za Dojče vele Olivera Dodig sa BH Televizije. „Pozitivna je znatiželja da provirite preko tuđe ograde i da vidite, pogotovo nešto dobro. Živimo u sličnim ili gotovo istim uslovima u regionu i zašto onda ne prepisati neki dobar recept? Dobro se razumemo i ko će vam bolje pomoći nego onaj ko živi u istim uslovima?“

Simptomi, dijagnoza i lečenje medijskog sektora

U Briselu se često može čuti ocena da zemlje Zapadnog Balkana imaju istu „boljku“ kada su u pitanju mediji. Evropska komisija godinama unazad u svojim preporukama posebno insistira na slobodi izražavanja i reformi medijskog sektora u zemljama u procesu proširenja. U Evropskom parlamentu, mogle su se čuti kritike da sloboda medija na Balkanu nazaduje, odnosno da se nalazi „tamo gde je bila pre deset godina“, ali i ocena da i zemlje EU nisu imune na komercijalizaciju i politizaciju medijskog sektora.

Da novinarstvo jugoistočne Evrope ima i dodatni razlog da „bude bolesno“, konstatovao je beogradski novinar i satiričar Vojislav Žanetić i kao uzroke naveo godine državne i partijske propagande, zatim deset godina ratne i poslednje dve decenije tranzicione propagande. Kao lek protiv „selebritizma, političke i društvene žute groznice i sindroma realitija“, Žanetić medijskom sektoru Balkana prepisuje istinu, vreme i poverenje.

„Zbog krize, ljudi su ophrvani razni životnim problemima, ali mislim da nepretencioznost, lakoća i dobrota imaju perspektivu“, kaže za Dojče vele vršilac dužnosti generalnog direktora Radiotelevizje Srbije Nikola Mirkov: „Malo vraćanja malim-velikim stvarima, vozdizanje smisla i prevazilaženje onoga što nas sa svih strana gazi.“

Bio jednom stari balkanski kod

Standardi i vrednosti, ali i saradnja i raznolikost, načini su da do građana dođu kvalitetne informacije i da medijski sektor pozitivno doprinese razvoju društva u Evropi. Sloboda medija i kvalitet demokratije međusobno su zavisni i povezani, baš kao i komšiluk.

„Svi smo mi podložni promenama u društvu, bez obzira ušli u Evropsku uniju ili ne“, kaže za Dojče vele Vlasta Bartolec, urednica programa Hrvatske Radiotelevizije. „Fondovi su nam sada malo otvoreniji i samim tim će novinarstvo imati tehničku podršku. Ali to neće ništa promeniti u našim glavama i našem novinarstvu. Mi smo ti koji moramo da bude odgovorni i dalje. Svako od nas je u nekakvoj svojoj tranzicionoj priči, i to nas koči.“

I dok Bartolec kaže da gledaoce HRT-a raduje kada preko emisija Dojče vele mogu da steknu uvid u različita dešavanja, Olivera Dodig sa TV BiH smatra da i Evropa ima šta da nauči od balkanskih medija: „Nama samo još malo fali da se vratimo na onaj stari kod koji smo imali nekada, koji nije zaboravljen, već samo negde zagušen. Mnogo je disonantnih tonova koji nas sprečavaju da možda i krik neki ispustimo.“

Autorka: Marina Maksimović, Brisel
Odgovorni urednik: Ivan Đerković