Austrijanci u Beogradu videli propalu stambenu politiku

Beograd se mnogo promenio za poslednju deceniju ili dve, piše bečki list Standard u reportaži koja počinje opisom Beograda na vodi.

„Stambene kule sa dvadeset i više spratova i divovski tržni centar odaju utisak Dubaija. Čistom i upeglanom rečnom promenadom pak Beograd želi da bude konkurencija zapadnim velikim gradovima“, navodi se.

„Nažalost, to važi i za cene“, beleži novinar, navodeći da kvadrat tu ide i do 10.000 evra, iako su srpske neto-plate niže od hiljadu evra u proseku.

I nije samo Beograd na vodi – u nizu naselja koja su prošlih godina nikla cene su i po 3.000 evra za kvadrat stana.

„Novi projekti se mahom sastoje od vlasničkih stanova. Pritom Srbija – baš kao što je uobičajeno u istočnoj Evropi – već ima vrlo visok udeo vlasničkih stanova od 91 odsto. Razlog je što su, nakon raspada Jugoslavije, mnogi stanovi privatizovani.“

List citira Violetu Vujović-Zalhofer, arhitektinju i rođenu Beograđanku koja već dugo živi u Beču. Ona je nedavno vodila grupu austrijskih stručnjaka za stanovanje i novinara do Beograda – da im pokaže kako ne valja.

Kako se navodi u tekstu, Beograd još iskijava odluke iz devedesetih godina kada su stanari kupovali društvene stanove za jedva desetinu realne cene.

„Ko je ostao u stanu, stanovao je veoma jeftino, ali je mahom nedostajalo novca za sanaciju. Mnogi od stanova su doduše u međuvremenu dopali investitorima. Kirije određuje tržište, a zaštita za stanare maltene ne postoji“, piše Standard.

Gradu, navodi se, pripada tek 9.000 stambenih jedinica, iako Beograd zvanično broji oko 1,7 miliona stanovnika.

(Poređenja radi, Beč, nešto veći od Beograda, poseduje 220.000 društvenih stanova koji se iznajmljuju povoljno i u neograničenom trajanju. U njima živi svaki četvrti Bečlija)

„Stambena politika se ovde brine samo za najsiromašnije od siromašnih“, kaže o Beogradu Mihael Gebauer, prvi čovek Društva za podsticanje stanogradnje koje je blisko austrijskim Socijaldemokratama.

„Zaštita za stanare postoji samo za vrlo malu grupu“, kaže on, samo za one koji su u gradskim stanovima. To je, kaže Gebauer, dramatično različito od austrijskog sistema.

To što kirije u Beogradu dramatično rastu je, kaže Austrijanac, najbolji pokazatelj da nedostaju stanovi za svačiji džep.

U tekstu se navodi da su kirije u poslednje vreme skočile pre svega zbog doseljavanja ljudi iz Rusije, Ukrajine i Izraela.

Austrijska delegacija izvukla je i neke pouke. Recimo, ljudi bliski Socijaldemokratama kažu da ne valjaju planovi Austrijske narodne stranke da se udeo vlasničkih stanova poveća na šezdeset odsto u Austriji.

Klaus Baringer, prvi čovek austrijskih graditelja socijalnih stanova, kaže: „Vlasništvo ne može biti rešenje. To smo ovde (u Beogradu) videli.“