1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW
PolitikaAustrija

Austrija: pregovori propali, kancelar najavio ostavku

Nenad Krajcer izvor: dpa | Dijana Roščić izvor: ARD
4. januar 2025.

I pregovori o formiranju vlade u Austriji između konzervativaca ÖVP i socijaldemokrata SPÖ su propali. Kancelar Karl Nehamer je najavio ostavku. Sada bi mogli biti raspisani novi izbori.

https://p.dw.com/p/4ooSK
 Karl Nehamer (ÖVP)
Karl Nehamer (ÖVP) Foto: Tobias Steinmaurer/APA/dpa/picture alliance

Austrijisu u subotu 4. januara prekinuti pregovori između vladajuće stranke ÖVP i Socijaldemokratske partije SPÖ. Portparol lidera ÖVP i kancelara Karla Nehamera izjavio je u pisanoj izjavi za list Presse:

„Sve smo pokušali. Dogovor o ključnim pitanjima nije moguć, i zbog toga to nema smisla za pozitivnu budućnost Austrije.“ Dalji planovi će uskoro biti saopšteni.

Nehamer je u video-poruci izjavio da namerava da podnese ostavku na funkciju šefa vlade i lidera konzervativne ÖVP. Rekao je da će se povući s ovih pozicija u narednim danima.

Pregovara se od novembra

Konzervativna ÖVP,  SPÖ i liberalni Neos pregovarali su o formiranju koalicione vlade od sredine novembra. Takva trostranačka koalicija bila bi presedan u Austriji. Međutim, u petak su NEOS iznenada najavili povlačenje iz pregovora, jer, prema njihovom mišljenju, kod ostalih strana nije bilo dovoljno volje za reformama. 

Nakon toga, ÖVP i SPÖ nastavili su pregovore sami. Postizanje dogovora između njih od početka je bilo teško, jer obe stranke imaju različite stavove o rešavanju ekonomske krize i sanaciji državnog budžeta.

Pregovori propali zbog budžeta

Ključna tačka pregovora bila je planiranje novog državnog budžeta. Austrija se nalazi u ekonomskoj krizi i istovremeno mora da štedi kako bi ispunila EU kriterijume za finansijsku stabilnost. Balans između štednje i mera za podsticanje privrede smatra se glavnim zadatkom za buduću vladu.

Zadaci nove vlade su ogromni i zahtevaju gotovo besprekornu saradnju. Strukturni problemi uključuju penzioni sistem, koji se već dugo ne može finansirati samo iz doprinosa. Država mora da izdvaja značajan deo budžeta za penzije.

Zbog visokih povećanja plata, prema mišljenju Udruženja industrijalaca, troškovi rada više nisu konkurentni. Nezaposlenost iznosi oko sedam odsto. 

Iz perspektive ÖVP, SPÖ snosi glavnu odgovornost za propast trostranih pregovora. „Dok su se delovi socijaldemokratske partije konstruktivno uključili i prilagodili, poslednjih dana prevladale su nazadne snage unutar SPÖ", saopštio je glavni sekretar ÖVP-a Kristijan Štoker.

Desničari slave pobedu na izborima - u sredini sa mikrofonom Herbert Kikl, 29.09.2024.
Desničari slave pobedu na izborima - u sredini sa mikrofonom Herbert Kikl, 29.09.2024.Foto: Sean Gallup/Getty Images

Desničari likuju i traže ostavku kancelara

Pregovori su takođe bili pokušaj da se jasni pobednik izbora, desničarska Slobodarska partija Austrije (FPÖ), drži podalje od vlasti, iako je na izborima u septembru osvojila oko dva procenta više glasova od drugoplasirane ÖVP kancelara Karla Nehamera. Nijedna stranka nije smatrala FPÖ pod vođstvom Kikla sposobnom za vladanje.

Kancelar je strogo isključio saradnju sa desničarskim FPÖ pod vođstvom Herberta Kikla, nazivajući ga ekstremnim desničarom, i kao alternativu predložio trostranu koaliciju.

FPÖ likuje i ukazuje na svoja predviđanja o pregovorima.„Već mesecima upozoravamo na ovu 'političku nakaradu gubitnika po nemačkom uzoru'", izjavio je glavni sekretar FPÖ-a Mihael

Šnedlic aludirajući na propalu koaliciju socijaldemokrata, liberala i zelenih u Nemačkoj.

„Karl Nehamer je ignorisao sva ova upozorenja, jer ga u stvarnosti zanima samo jedno: njegova pozicija kancelara!" FPÖ je stoga tražila ostavku kancelara.

Mogući i novi izbori

Sada su mogući i novi izbori. Desni populisti bi u tom slučaju mogli ostvariti još ubedljiviju pobedu. Poslednje ankete ukazuju na značajan rast podrške u odnosu na parlamentarne izbore održane 29. septembra 2024. Prema tim istraživanjima, FPÖ bi mogla povećati svoj rezultat na oko 35 odsto.

U parlamentu sa 183 mesta FPÖ sada ima 57 mandata. Ta stranka pod vođstvom Herberta Kikla je sa 28,8 odsto po prvi put osvojila najveći broj glasova na nacionalnim izborima (plus 12,7 odsto u odnosu na 2019). 

ÖVP pod kancelarom Karlom Nehamerom je na drugom mesto sa 26,3 odsto (minus 11,2 procenta) i ima 51 mandat. Socijaldemokrate pod vodstvom Andreasa Bablera su sa 21,1% imale isti rezultat kao 2019. Imaju 41 mandat. NEOS je ostvarila svoj najbolji rezultat do sada sa 9,1 odsto (plus 1 odsto) i ima 18 mandata. Zeleni su dobili 8,2 odsto glasova (minus 5,7 odsto) i imaju 16 mandata.
 

Aktuelizovano 4. januara u 20 časova.