Astro Aleks u Zvezdanom gradu

I ovog prepodneva Aleksandra Gersta – „Astro Aleksa“ kako su ga prozvali na društvenim mrežama – čeka borba za goli život. Na sreću, to je samo simulator svemirske kapsule rakete Sojuz u poznatom centru za obuku astronauta Jurij Gagarin u Zvezdanom gradu pored Moskve. „Zaista teško treniramo na ovom vozilu. Ponekad nam instruktori pošalju i po deset, petnaest problema istovremeno, iako se na normalnom letu obično ništa ne događa“, kaže Gerst.

- pročitajte još: Novi horizonti za nemačkog astronauta

Rezultat testa u skladu je sa neprijateljskim okruženjem u svemiru. Svaka greška se plaća, nepažnja može da se okonča i pogibijom posade. I Gerst je već nekoliko puta „poginuo“, ali to nije cilj treninga: od ekipe se očekuje da uradi sve što može i zna kako bi se izvukla.

„Gotovo svakog dana izlazim iz simulatora potpuno okupan znojem“, priznaje Gerst. On se priprema za novu misiju na Međunarodnoj svemirskoj stanici ISS gde će u junu da odleti zajedno sa Rusom Sergejem Prokopjevim i Amerikankom Serenom Unon-Čenselorom – koja je nedavno uskočila na mesto svoje koleginice Dženet Eps.

„Zakazao motor, pukla oplata...“

Vladimir Osokin, instruktor za let, zadovoljan je Nemcem: „Naravno da je spreman za let.“. Ali biti spreman nije dovoljno: komandant leta do stanice je Rus Prokopjev, a Gerst je njegov kopilot. To u suštini znači da on mora da ume da uradi sve kao i glavni pilot: „On mora da bude u stanju da upravlja svemirskim brodom bez pomoći računara i da ume da pristane na svemirsku stanicu“, objašnjava Osokin.

Jednostavno? Naravno da bi bilo jednostavnije kad ne bi bilo „pakosti“ instruktora: „Danas smo imali dvanaest stvari koje su otkazale ili su se pokvarile“, kaže nam Gerst nakon „leta“. Otkazao je jedan motor i radio-uređaj, a pojavila se i pukotina na trupu kabine. „Nešto od toga bilo je kritično. Uprkos tome, uspeli smo da nominalno pristanemo“, hvali se nemački astronaut. „Nominalno“ znači po planu. Alternativa je procedura za nužan povratak na Zemlju, a to bi trebalo izbeći koliko god je moguće.

- pročitajte još: Astronaut na listi čekanja

Priprema za misiju „Horizonti“ na ISS odvija se na tri mesta: u Hjustonu u SAD vežbaju na simulatoru same svemirske stanice, u Nemačkoj, u Evropskoj svemirskoj agenciji u Kelnu pripremaju se za naučne zadatke koje će obaviti u svemiru. Ali let se uvežbava na istom onom mestu na kome je vežbao i prvi svetski kosmonaut – Jurij Gagarin. Nemačkog astronauta to ispunjava ponosom: „Veliki je kompliment to što mi dozvoljavaju da preuzmem upravljačku palicu svemirske letelice i što ću, ako bude trebalo, zaista morati sam da letim.“

Staro, ali pouzdano

Zvezdani grad (Звёздный Городок) je priča za sebe, a nemački astronaut je bio gotovo šokiran kada je prvi put došao tu, još dok se pripremao za misiju „Plava tačka“ (Blue Dot) 2014. To je još uvek „zabranjeni grad“, u stvari ogromna vojna baza koja se prostire na više od pet kvadratnih kilometra. To je i grad sa oko 5.500 stanovnika, gde živi i mnogo penzionisanih ruskih astronauta.

- pročitajte još: Škola za astronaute u Kelnu

Kada je reč o tehnici, tehnički donekle razmaženom Nemcu ponekad bi zastao dah kada bi video uređaje. Na primer, centrifuga u kojoj kosmonauti vežbaju izdržljivost u uslovima višestruke sile teže kakva će vladati za vreme poletanja, sagrađena je 1973. – i tako otprilike i danas izgleda.

Ali „gospodar“ centrifuge, Aleksandar Jufkin, nas uverava: možda izgleda staro – veća centrifuga sa krakom od 18 metara je van pogona već godinama – ali ova sa krakom od sedam metara radi odlično i puna je najmodernije tehnike. „Sve je jednostavno i zato je pouzdano“, kaže Jufkin. On tvrdi da njegova mašina bez problema može da izdrži i 20 G – a to znači da telo od 100 kilograma tada teži čitave dve tone. Ipak, astronauti su pošteđeni takvih muka koje i doslovno ne bi preživeli. „Sa njima vežbamo najviše do 8 G“, a i to je nemoguće izdržati bez specijalnog odela.

Prvi put: Nemac komandant ISS

Ali drugačije i ne može: na ekranima televizora start rakete nam deluje kao njekakav usporeni snimak. U stvarnosti je to sasvim drugačije: kada na primer polećete u putničkom avionu i kad vas prilikom starta sila „zalepi“ za stolicu, izloženi se sili od najviše 1,2 G. Astronauti su izloženi mnogo većoj – i koja traje punih devet minuta! „I to možemo ovde da simuliramo“, hvali se Jufkin.

Aleksander Gerst, uprkos svemu, jedva čeka polazak, odnosno povratak u svemir. Tim više što mu je na ovoj misiji koja će potrajati pet meseci pripala posebna čast – da u drugoj polovini misije preuzme zapovedništvo nad čitavom postajom ISS. To će biti po prvi put da jedan Nemac preuzme komandu. Ipak, Gerst nas odmah uverava: „Mnogi misle da ću kao komandant samo da komandujem. To uopšte nije tako.“ Naravno da u slučaju nužde on mora da donese odluku koju će svi da slede, „ali uglavnom je moja uloga samo da pomažem kolegama i da im obezbedim sve što im je potrebno.“

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android