Asadovo obećanje nije dovoljno

„Diplomatija je dobila svoju šansu. Sada raste sumnja u brzinu razoružanja i moguće uspostavljanje mira”, piše komentator lista Tagešpigel i nastavlja. „Ne treba izgubiti nadu. Napredak je i ako Sirija potpiše Konvenciju o hemijskom oružju i svoj arsenal hemijskog oružja stavi pod kontrolu UN. Međutim, Asad još ništa nije potpisao (izuzev državnog dekreta), a samo slanje signala nije garancija da će ispuniti svoje obaveze. Pri tome napadi bojnim otrovima na civile samo su deo užasnog građanskog rata. Ubistva konvencionalnim oružjem se nastavljaju”, piše Tagesšpigel iz Berlina.

List Noje osnabriker cajtung takođe analizira razgovore SAD i Rusije u Ženevi. „Pregovori između Rusija i SAD imaju još jedan značajan aspekt. To što obe zemlje ponovo razgovaraju o Siriji je dobar signal. Doduše, prvo o bojnim otrovima. Međutim, iz toga bi mogli da izrastu dugoročni razgovori o budućnosti zemlje zahvaćene građanskim ratom. Naravno, za tako nešto potrebno je da sukobljene strane budu spremne na kompromise. Debata o hemijskom oružju, Moskvi daje šansu da koriguje vlastiti kurs bez gubljenja ugleda. Reč je o odobravanju uvođenja sankcija diktatoru, ukoliko se on ne bude pridržavao zahteva za uništavanje hemijskog oružja. Bio bi to prvi korak“, konstatuje novinar lista.

Komentator lista Zidojče cajtung je skeptičan: „U Beloj kući se boje da će doći dan kada će pregovori propasti i kada će Sirija nastaviti nekontrolisano da skladišti bojne otrove. Obama se više neće vraćati u Kongres – on mu neće pomoći. Rusija je učvrstila svoju ulogu Asadovog zaštitnika i istovremeno preuzela pokroviteljstvo nad Iranom i njegovim atomskim programom. Dakle, računi su već napisani. Potrebno ih je još samo zbrojati“, piše Zidojče cajtung.

Politička presuda u Nju Delhiju

Komentatori nemačke dnevne štampe bave se i smrtnom presudom četvorici silovatelja iz Indije. List Frankfurter algemajne cajtung piše:

„Mnogi će reći da je pravda zadovoljena. Međutim, upravo ovaj slučaj silovanja pokazuje umanjeni strah od delotvornosti smrtne kazne. Odavno je jasno da počiniocima preti ova kazna. Međutim, to nije sprečilo veliki broj muškaraca u Indiji da nastavi da posmatra žene kao osobe bez ikakvih prava i zaštite. Očigledno je da nedostaje kolektivne svesti o nepravdi u društvu koje misli da je na putu da se naziva modernim. Vlada je uložila mnogo energije u sudski proces. Međutim, mogla je malo mogla više da utiče na promene u samom društvu. Ako se nasilje nad ženama bude kažnjavalo kroz konvencije i ako svi slučajevi budu dobili sudski epilog, onda država ne mora da poseže za tako oštrim pretnjama silom”, piše FAZ.

Badiše nojste nahrihten piše da je to bila politička presuda. „U Indiji skoro i da nema poverenja u policiju i pravosuđe. Negodovanje u zemlji bilo je toliko da je u pitanje bio došao i društveni mir. To su političari primetili. Građani Indije naredne godine biraju novu vladu i parlament. Presuda je izrečena u okviru borbe političara za njihovu verodostojnost“, tvrdi komentator ovog lista.

Priredio: Mehmed Smajić
Redakcija: Jakov Leon