Argentina: život nadomak nalazišta litijuma

Bazeni za isparavanje za ekstrakciju litijuma. Severozapad Argentine, zajedno sa Čileom i Bolivijom, čine takozvani „litijumski trougao “, područje gde se prema podacima Geološkog zavoda SAD nalazi 89 miliona tona - ili 56 odsto svetskih resursa litijuma - Argentina je 2023. godine bila četvrti najveći svetski proizvođač litijuma, iza Australije, Čilea i Kine,

Poslednjih godina litijum je postao geopolitički važna sirovina: neophodan je za litijum-jonske baterije, koje se koriste u električnim vozilima. Iz tog razloga, litijum se smatra ključnim elementom takozvane tranzicije zelene energije i često se naziva „belo zlato“.

Litijum je skriven u stotinama slanih jezera, takozvanih „salara“. Ispod površine leže duboki bunari slane, mineralima bogate podzemne vode. Za razliku od drugih metoda rudarenja, litijum se ne vadi iz stene, već iz slane vode koja se pumpa iz jezera.

Bazeni za isparavanje u proizvodnji litijuma. Pravi problem je u tome što slana jezera takođe služe kao važan deo ekosistema sa velikom biodiverzitetom. Iako voda iz laguna nije za piće, one su povezane sa izvorima slatke vode od kojih zavisi opstanak hiljada autohtonih zajednica.

Mali Suskes, sa manje od 4.000 stanovnika, jedno je od najbližih naselja slanoj pustinji Olaroz, gde se nalaze dva od četiri argentinska proizvodna pogona litijuma. Prema rečima predstavnika zajednice Benjamina Vaskeza, više od 60 odsto stanovništva radi u sektoru litijuma.

Anahi Horhe, 23, radi za argentinsku kompaniju koja vadi litijum i zarađuje četiri puta veću platu od službenika lokalne uprave u selu Suskes. „Problem sa vodom je loš za nas, ali litijum je dobar za ljude koji ovde rade“, rekla je ona za AFP.

Suskes je glavni grad istoimenog okruga u provinciji Huhui na krajnjem severozapadu Argentine. Pre nego što je izgrađena fabrika za proizvodnju litijuma, mlade žene poput Anahi Horhe nisu imale drugog izbora nego da se presele u glavni grad provincije i rade kao sluškinje za sitne pare. „Veoma je teško odbiti blagoslov litijuma“, kaže ona.

"Ne mega rudarstvu. Čuvajmo naše prirodne resurse", piše na tabli koju su aktivisti postavili u "Salinas Grandes". Sve je veća zabrinutost zbog uticaja na izvore podzemne vode u regionima koji su već pogođeni dugotrajnim sušama, jer ekstrakcija litijuma zahteva dnevno - milione litara vode po fabrici.

59-godišnja Sara Natividad kaže da na njenoj zemlji jedva još ima vode. „Ranije ste vodu nalazili na dubini od dva do tri metra, a sada morate da kopate mnogo dublje". Prema argentinskoj ekološkoj komori CEMA, u projektima poput Olaroza, do dva miliona litara slane vode ispari na svaku tonu litijuma, a za čišćenje metala potrebno je dodatnih 140.000 litara slatke vode.