Amnesti kritikuje Mađarsku, ali i Srbiju

Premlaćivanje izbeglica, huškanje pasa na njih, izbacivanje iz zemlje... Danas objavljeni izveštaj Amnesti internešnala (AI) o odnosu mađarske prema izbeglicama oštro osuđuje ponašanje Budimpešte koje je započelo izgradnjom ograde i bodljikave žice na granici sa Srbijom, a nastavilo se metodama koje su donedavno bile nezamislive na tlu EU. Vladin program „militarizacije, kriminalizacije izbeglica i izolacije" svodi se na mere poput potiskivanja izbeglica nazad u Srbiju, nezakonita pritvaranja u samoj zemlji i neljudske uslove za one koji čekaju na granici, piše ugledna nevladina organizacija u svom izveštaju.

Za potrebe izveštaja pod naslovom „Nasukane nade: Permanentni napad Mađarske na prava izbeglica i migranata" istraživači AI su od 5. do 11. avgusta razgovarali sa 129 izbeglica, sedam zvaničnika, pet policajaca i dvoje aktivista nevladinih organizacija. U Srbiji su obišli prihvatni centar u Subotici, gradsku autobusku stanicu, kao i neformalne kampove kod graničnih prelaza Horgoš i Kelebija, dakle ispred dve „tranzitne zone" kroz koje Mađarska prima svega nekoliko desetina izbeglica dnevno.

Čuli su potresna svedočanstva koja govore o tome da Mađarska krši sve moguće međunarodne konvencije. Avganistanac N. je recimo rekao: „Stigao sam 30. aprila i prošao kroz tranzitni ulaz 27. maja. Bio sam osam dana u zatvoru. Rekli su mi da je Srbija sigurna zemlja. Već prvog dana sam imao saslušanje od 30 minuta, onda sam samo čekao u pritvoru. (...) Prevodilac nije prevodio ono što sam ja govorio. Kada sam video svoje izlaganje na papiru, prepoznao sam da ono nije verno. Prevodilac mi je ponovio da je Srbija sigurna zemlja: treba da se vratiš. Ne mogu u Mađarsku. Šta da radim sada?"

Srbija nije sigurna zemlja

Amnesti primećuje da je Mađarska, kao i još neke zemlje, osmislila koncept „sigurnih zemalja", proglasivši Srbiju jednom od njih. U prevodu, trebalo je da tražite azil već u Srbiji pa ćemo vas tamo i vratiti. Tako se zapravo omogućava masovno proterivanja bez ikakvog pravnog osnova, kritikuje AI: „Usvajanje kategorije sigurna treća zemlja ne može stvoriti izuzetak niti omogućiti Mađarskoj da izbegne svoje obaveze prema međunarodnom pravu."

AI smatra da Srbija uopšte ne može biti smatrana „sigurnom trećom zemljom" u kojoj će biti poštovana prava potražilaca azila da traže i dobiju međunarodnu zaštitu. Srpski zakon o azilu, navodi se dalje, samo je delimično implementiran i ne garantuje zaštitu ni prima facie izbeglicama – onima za koje se od početka može pretpostaviti da beže od progona i rata.

Navodi se da je Srbija jednostrano suspendovala sporazum o readmisiji s Mađarskom prošlog septembra kada je vlada u Budimpešti potpuno zatvorila granicu. Od tada Srbija zvanično ne prihvata migrante vraćene iz Mađarske (osim povremeno ljude iz Srbije, sa Kosova i iz Albanije) niti im omogućava fer individualni pristup procesu za dobijanje azila. Oni „nemaju mnogo opcija osim da pokušaju da nekom drugo rutom stignu u EU", piše AI.

Samo 50 odluka o azilu ove godine

Amnesti se poziva i na izveštaje UNHCR-a. U poslednjem od njih (Serbia Update 22-25 September 2016) piše da se u Srbiji trenutno zadržava oko 5.000 izbeglica i migranata od kojih je 4.300 smešteno u zvaničnim izbegličkim kampovima, dok ostali borave na ulicama i parkovima Beograda ili u divljim kampovima pred mađarskom granicom. Više od polovine njih je iz Avganistana (53 odsto), slede Sirija (14 odsto), Pakistan (10), Irak (8) i Iran (4).

Ove godine je 8.899 ljudi zvanično izrazilo nameru da traži azil u Srbiji, što je neophodno kako bi se dobili papiri koji omogućavaju boravak u zemlji. Taj papir o „nameri" većina migranata koristi da što pre je moguće napusti Srbiju. Amnesti međutim kritikuje što su srpske vlasti u prvih šest meseci ove godine u samo 50 slučajeva donele odluku u prvoj instanci: u 16 slučajeva je odobrena supsidijarna zaštita, u deset slučajeva je odobren azil, a 24 potražioca je odbijeno.