Amerika preuzima uzde kosovskog problema?
21. januar 2019.
Sudbina kosovskih taksi za robu iz Srbije i Bosne i Hercegovine izgleda da se ne može rešiti bez zvaničnog Vašingtona. Kako je izostao jači pritisak EU, kosovske vlasti su to shvatile kao poruku ohrabrenja i tek su nedavne reakcije američkih zvaničnika dovele do javnog preispitivanja odluke o uvođenju taksi.
Koliko se može zaključiti, kosovski lideri su krenuli u medijsku akciju javne zahvalnosti Americi za sve što je učinila za nezavisnost Kosova i upozorenja da nepromišljeni i populistički potezi mogu ugroziti dalju američku podršku.
U intervjuu koji je u ponedeljak objavio austrijski Kurir, predsednik Kosova Hašim Tači je rekao da je „Kosovo bilo prinuđeno da na neki način preduzme takve mere“, misleći na carine. Ali je dodao: „Pokušaćemo da ne otežavamo dijalog. Ali ni Srbija ne sme da postavlja uslove za nastavak dijaloga. Nadam se da će blokada ubrzo biti okončana.“
Možemo li reći da će se sudbina kosovskih taksi na kraju rešiti u Vašingtonu? Politički analitičar Dragomir Anđelković smatra „da na Kosovu vlada takva geopolitička percepcija u kojoj postoji strah samo od Amerike. Mislim da bi ozbiljan pritisak Amerike doveo do brzog ukidanja taksi. Evropa ima poluge pritiska, ali nema autoritet.“
Anđelković za DW pak konstatuje da za sada nije jasno da li je pritisak SAD praćen i pretnjom nekom vrstom sankcija. „Jedna stvar je retorički pritisak a druga stvar je efikasan pritisak. Da li ovo reakcija reda radi ili početak stvarne akcije – to znaju samo u Vašingtonu.“
Evropska unija je već dugo posrednik koji neguje mekši i principijelniji pristup od „često crno-belog pristupa američke strane“, ističe za DW Jelena Milić, direktorka Centra za evroatlantske studije. „Ali, mislim da to jeste snaga EU. Unija naravno ima problem sa konsenzusom oko svojih poruka jer mora da uskladi stav između zemalja članica, od kojih neke i nisu priznale Kosovo.“
Sudbina taksi bi trebalo da zavisi od stava evropski orijentisanih političara i birača na Kosovu, dodaje Jelena Milić: „Problem je što ne vidim proevropski orijentisanog političara i proevropske birače na Kosovu. Ta priča kosovskih političara da su oni za EU i NATO prosto nije ubedljiva: ako si za EU i NATO onda slušaš šta ti oni govore i ponašaš se kao njihov partner.“
„Na Kosovu postoji više stotina nevladinih organizacija koje finansiraju EU i Amerika i ja ne vidim da se one oglašavaju i vrše unutrašnji pritisak da se takse ukinu“, skreće pažnju direktorka Centra za evroatlantske studije.
Novi format pregovora
Postoji snažno uverenje da bi veće uključivanje Amerike u dijalog Beograda i Prištine dovelo do uključivanja Rusije sa druge strane. O tome su već govorili srpski političari, koji kažu da bi Srbija svakako zahtevala novi format pregovora ukoliko se američka strana pojavi kao zvanično aktivni igrač.
Dragomir Anđelković navodi da to „pre svega zavisi od toga da li Amerika želi da se pregovori nastave i dalje pod okriljem EU ili je spremna da se direktnije umeša. Beograd bi u slučaju promene formata svakako tražio da se uključi i Rusija jer ne bi želeo da svoju sudbinu prepusti samo Americi.“
Da li je EU prokockala svoju moderatorsku šansu? I šta bi, posle višegodišnjeg jalovog posredovanja, značio nastavak pregovora pod okriljem Brisela? „EU će u narednom periodu biti zaokupljena izborima za Evropski parlament. To znači da ne možemo imati velika očekivanja od dijaloga Beograda i Prištine sve dok ne vidimo novi odnos snaga unutar EU“, ocenjuje Anđelković.
Činjenicu da Kosovo reaguje samo na pritiske Amerike Jelena Milić objašnjava naivnim shvatanjem diplomatije kosovskih zvaničnika, koji pogrešno igraju na kartu izvesnih neslaganja između EU i Amerike. „A mislim da su se malo i zaigrali. To je loše za evropsku perspektivu Kosova, kao što mislim da je loše i glasno ćutanje Nemačke tim povodom“, ističe Jelena Milić.
Izbori relaksiraju pritisak?
Vlast u Srbiji najavljuje mogućnost vanrednih izbora i kako sada stvari stoje čeka se samo rasplet oko kosovskih carina. Pojedini analitičari smatraju da nema nikakvog smisla te dve stvari dovoditi u vezu, i da bi umesto toga vlast morala da saopšti kakav se plan sprema za Kosovo.
Sa takvim ocenama se slaže i Jelena Milić. „Ako dođe do izbora, nadam se da će srpska javnost pre svega saznati od vlasti kako vide kompromis sa Kosovom. Na kraju, oni će morati da počnu da grade demokratski konsenzus za tako nešto.“
„Na tim izborima bi trebalo da se proveri da li može da se dobije kompromisno rešenje koje bi prihvatili vlast u Srbiji, EU i SAD, a da Srbija ostane na putu evropskih integracija. Jer, pritisak na Srbiju da tek tako jednostavno prizna Kosovo u sadašnjim granicama ne može da se izvede demokratskim putem i takav pristup gura Srbiju u autokratiju“, napominje Milić.
Dragomir Anđelković se takođe osvrće na pritisak kojem je Srbija izložena od strane Zapada, i ističe da je to tesno povezano sa pitanjem hoćemo li imati vanredne izbore. „Beograd nastavak dijaloga nije povezao samo sa ukidanjem taksi već i sa obavezom Prištine da ispuni obaveze oko Zajednice srpskih opština. Ako se to ne ispuni, Beograd će biti prinuđen da raspiše izbore kako bi taj proces na neki način obesmislio i kupio vreme.“
„Ako dođe do izbora, sve staje, moraće se sačekati ishod izbora EU, a onda se već ulazi u početak nove predsedničke kampanje u Americi. Izbori svakako jesu način da se taj pritisak relaksira“, napominje Anđelković.
Šta, dakle, vlast želi da proveri na vanrednim izborima ukoliko ih posmatramo kao pitanje unutrašnje politike? Anđelković smatra da bi izbori u tom slučaju „trebalo da pokažu snagu vlasti i da se one nisu uplašile od protesta. Kada neko organizuje proteste i postavlja neke zahteve, to je izazov vlastima. Ako vlast na to ne odgovori na neki način, onda kod svojih simpatizera i protivnika stvara utisak da je u strahu“, zaključuje Anđelković.