Akt samovolje Angele Merkel
Nakon napada u Kelnu „pljušte“ predlozi o pooštravanju prava na azil. Ubuduće bi trebalo da bude lakše da se azilanti skloni kriminalu deportuju iz Nemačke. Kritičari pritom neprestano podsećaju na to koliko je u praksi te ljude teško proterati iz zemlje, pa čak i u slučaju da su azilanti počinili krivična dela ili ako im je uskraćeno pravo na azil.
To je u suštini samo sporedna stvar. Ono što je važno jeste da vlada još uvek drži „otvorena vrata“ za nekontrolisano doseljavanje. Svakoga dana granicu pređe oko 3.000 ljudi. Sada je duboka zima i lako se može zamisliti koliko će ih biti kada na „Balkanskoj ruti“ bude toplije, a Sredozemno more se smiri. Povrh sveta, čak se i ne govori se o dolasku članova njihovih porodica.
Svako može da dođe
Kada bi dolazile samo izbeglice iz građanskog rata u Siriji i Iraku, i kada bi vlasti to mogle da bez svake sumnje utvrde, onda bi se i moglo imati određeno razumevanje. Ali mnogi migranti uopšte nemaju pasoše i samo se predstavljaju kao Sirijci. Mnogi su iz Maroka, Alžira, Tunisa, Bangladeša, Šri Lanke – da navedemo samo neke od zemalja porekla. To nisu ni bogate, niti super-demokratske države, ali opravdan zahtev za azil u Nemačkoj mogu da podnesu samo retki žitelji tih zemalja. Pa ipak, onaj ko je jednom dospeo u Nemačku, taj ima dobre šanse da stekne i dozvolu za trajni boravak.
Kancelarka jeste želela da njihov broj osetno smanji, ali niti se Turska u dovoljnoj meri drži svog obećanja da će zaustaviti izbeglice u pokušaju odlaska u Evropu, niti se može očekivati da će Nemačku da rasterete druge članice Evropske unije. Svejedno, Angela Merkel želi da granice drži otvorenim.
Koliko dugo će to tako ide, ako čak ni njena stranka nema dovoljno hrabrosti ili volje da joj se suprotstavi? Od drugih stranaka u Bundestagu, ionako se ne može očekivati otpor – ionako su i Socijaldemokrate i Zeleni i Levica za još liberalniju izbegličku politiku.
Država u opasnosti
Možda će težinu imati ocene nekolicine renomiranih stručnjaka za ustavno pravo, koji su se oglasili začuđujuće oštrim rečima. Oni smatraju da je nemačka država u opasnosti. Bivši predsednik Saveznog ustavnog suda Hans-Jirgen Papir u listu „Handelsblat“ ocenjuje da su „političari eklatantno zakazali“. „Državu zasnovanu na ustavu, političari ne smeju da promene do temelja“ i ona mora da se „suprotstavi opasnostima koje mogu nastati zbog trajne, neograničene i nekontrolisane migracije“. Bivši ustavni sudija Udo di Fabio u ekspertizi koju je objavio „Bild“, piše da Ustav Nemačke nije tu da bi obezbedio zaštitu svih ljudi širom sveta uz pomoć „faktičke ili pravne dozvole ulaska u zemlju“. Savezne vlasti dužne su da „ponovo uspostave delotvornu kontrolu saveznih granica“. I na kraju, Mihael Bertrams, bivši predsednik Ustavnog suda u Severnoj Rajni Vestfaliji, u listu „Kelner štatanzajger“, kancelarki Merkel prebacuje da je, u svojevrsnom „aktu samovolje“, bez odobrenja Bundestaga pustila u zemlju stotine hiljada izbeglica.
Na jedan drugi aspekt je još početkom oktobra upozorio hamburški pravni filozof Rajnhard Merkel. U intervjuu za DW on je tada rekao da će se uskoro doći do tačke kada će „morati da se održe novi izbori ili referendum o toj temi“. Jer građane nikada niko o tome nije ništa pitao.
U načelu, svi ti prigovori su logični, ali su do sada političare, građane ili novinare koji su ih iznosili, uglavnom ocenjivali kao desničare. Možda će kritika imati veću težinu sada, kada iza nje stoje neki od najviših predstavnika nemačke pravne države.