Mađarska ima rezervnu varijantu za Tročanjija
24. septembar 2019.
„Mađarska vlada se zalaže za brzo proširenje Evropske unije na Balkan. ’Srbija i Crna Gora su spremne za prijem u EU. One bi trebalo što je pre moguće da budu primljene’, rekao je Zoltan Kovač, portparol mađarske vlade u ponedeljak (23.9.) u Beču, a prenosi nemački Handelsblat.
U tekstu se podseća i da je Evropska komisija pod predsednikom Žan-Klod Junkerom kao najraniji datum za prijem Srbije i Crne Gore navela 2025. godinu. „Još uvek postoje brojni problemi sa kandidatima za prijem – od nedovoljne pravne sigurnosti, preko korupcije i nepotizma, do slobode medija“, piše nemački list.
Autor članka u Handelsblatu ocenjuje da podrška iz Budimpešte Srbiji i Crnoj Gori ima posebnu težinu u Briselu: „Jer, ako bude po planovima buduće predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen, Mađarska će voditi Komesarijat za susedstvo i proširenje. Za tu poziciju nominovan je bivši mađarski ministar pravosuđa Laslo Tročanji iz (vladajuće) desničarsko-populističke stranke Fides“.
-pročitajte još: Nova Evropska komisija – tako izgleda kvadratura kruga
Imenovanje Tročanjija (63) je, međutim, prema navodima Handelsblata, upitno, jer je on odgovoran za spornu reformu pravosuđa u Mađarskoj: „Neizvesno je da li će Tročanji dobiti neophodnu većinu u Evropskom parlamentu da bi bio imenovan za komesara EU.“
Handelsblat citira dalje portparola mađarske vlade Kovača koji je u ponedeljak hvalio Tročanjijeve stručne i diplomatske kompetencije: „On ispunjava sve preduslove za uspešnog komesara“.
„Tročanji bi na mestu komesara za proširenje trebalo da zameni austrijskog političara Johanesa Hana koji je od balkanskih zemalja stalno zahtevao da ulože više napora na njihovom putu ka EU“, piše Handelsblat. „Čitav region se nalazi u prelaznoj fazi, niko ne može da kaže koliko će to da traje“, rekao je Han nedavno za Handelsblat.
Vlada u Budimpešti se, kako piše nemački list, u međuvremenu priprema za mogući poraz u Evropskom parlamentu prilikom glasanja o njenom kandidatu. „Premijer Orban već je pronašao alternativnog kandidata za Tročanjija. ’Svaka zemlja ima rezervnog kandidata’, potvrdio je u ponedeljak portparol mađarske vlade Kovač. Ipak, na pitanje novinara o kome je reč, nije želeo da otkrije ime kandidata.“
Sve više krijumčarenja migranata i u Srbiji
„I dalje postoji velika potražnja da se preko jugoistočne Evrope stigne na severozapad. Pri tome ne nedostaje onih koji to nude. Sve počinje već na južnom predvorju Balkanske rute, na grčkim ostrvima ispred obale Turske“, piše Frankfurter algemajne cajtung.
List navodi da se migranti, između ostalog, transportuju u kamionima, i da je sve više takvih slučajeva i u Srbiji. „U maju je policija u Preševskoj dolini, na jugu Srbije, uhapsila muškarca koji je u svom kamionu vozio u pravcu severa 53 migranta. Najveći deo njih bio je poreklom iz Pakistana. Neki migranti uspeli su da stignu mnogo dalje – otkriveni su tek na granici Srbije i Hrvatske. Reč je o sedam Avganistanaca koji su, prema navodima medija iz Srbije, bili u hladnjači koja je prevozila maline sa Kosova“, piše frankfurtski list navodeći da su vozači kamiona uhapšeni i osuđeni, a migranti smešteni u izbegličke centre.
-pročitajte još: Kako deluju krijumčari u Srbiji i BiH
„Onaj ko to sebi može da priušti, veoma brzo pokušava ponovo da stigne u Nemačku ili u njoj susedne, bogate zemlje. U martu je komesar za izbeglice Srbiji Vladimir Cucić rekao da je od oko 4.500 migranata koji se nalaze u prihvatnim centrima u Srbiji, samo 20 izjavilo da želi da ostane u Srbiji. Cucić je dodao da muškarci koji putuju sami, najčešće nakon dve do tri sedmice nalaze način da Srbiju napuste i krenu u željenom pravcu“, piše Frankfurter algemajne cajtung.
List dalje navodi da su slučajevi opisani u tekstu postali poznati javnosti jer su ih policija i snage bezbednosti otkrili. „Koliko drugih slučajeva ne bude obelodanjeno, jer su policija i druge državne strukture deo biznisa – nije moguće reći. Ipak, na osnovu pojedinačnih slučajeva može se zaključiti: posao krijumčara na Balkanskoj ruti ide dobro – moglo bi se reći kao podmazan“, zaključuje nemački list.
Priredila Zorica Ilić