Ako je na Tviteru onda je važno?
24. jul 2018.
Novinari i drugi akteri u političkom životu Berlina trebalo bi da se zamisle: Nemci su pre svega zabrinuti zbog porasta siromaštva ili zbog toga da li u velikim gradovima još ima stanova koje je moguće platiti.
Istraživanje javnog mnjenja sprovela je agencija „Emnid“, po narudžbi lista „Bild am zontag“. Ispitanici su bili zamoljeni da sa liste od 20 političkih tema izaberu one zbog kojih su najviše zabrinuti. Tema „migracije“ završila je na 13. mestu.
Ekstremno precenjena AfD
Još pre saveznih parlamentarnih izbora prošle jeseni, na kojima je Alternativa za Nemačku (AfD) osvojila 12,6 odsto glasova, brojni novinari bili su zabrinuti zbog pažnje koja se daje desničarskim populistima i njihovoj najvećoj temi – migracijama. „Iako je AfD stranka koja ima deset procenata podrške, mi o njoj izveštavamo kao da ima 40 odsto“, kaže Luc Kinkel, bivši reporter magazina „Štern“.
„Želeo sam to da preispitam na osnovu svog sopstvenog novinarskog iskustva“, kaže Kinkel. „Da li sam izveštavao uravnoteženo? Proverio sam mojih poslednjih sto članaka objavljenih na internetu i zaključio: i bez srodnih tema kao što su terorizam i kriminal, 28 mojih priča bilo je o migracijama, azilu i – upravo o AfD-u“, kaže Kinkel.
To je bilo za očekivati. Činjenica je da je istraživanje sprovedeno prošle godine pokazalo da vodeći nemački mediji dnevno objave do 17 priča o tzv. „izbegličkoj krizi“, otkako je u jesen 2015. u Nemačku stiglo skoro milion izbeglica. Broj onih koji su podneli zahtjev za dodelu azila opao je sa oko 800.000, koliko je bilo 2016, na oko 200.000, ali izveštavanje o izbeglicama ipak nije u istoj toj meri smanjeno.
Ko je kriv? Migranti?
Da li to novinari hrane publiku informacijama koje ona zapravo uopšte ne želi. Da li time falsifikuju političku agendu? Istraživači javnog mnjenja i političari odgovaraju: I da i ne. „Migracije, čini se, nisu glavna briga prosečnog Nemca“, kaže Torsten Šnajder-Haze iz agencije „Emnid“.
Ali migracije jesu povezane s drugim temama, recimo sa debatom o visini penzija ili visokih stanarina. „Neko se možda pita: ko je kriv za visoke stanarine? A onda možda doseljenici tu u najmanju ruku imaju indirektnu ulogu u razmišljanjima onih koje smo ispitali.“
Jedno drugo ispitivanje javnog mnjenja objavljeno ove sedmice – ovoga puta instituta „Alensbah“, potvrđuje tu procenu. Na pitanje da li su zabrinuti zbog brojnih izbeglica u Nemačkoj, 47 odsto ispitanih ljudi odgovara da „veoma zabrinuto“, a 37 procenata da je „donekle zabrinuto“.
Ako je u medijima onda je važno?
Paula Dil sa Univerziteta Bilefeld koja radi na ispitivanjima javnog mnjenja, ocenjuje da novinari i političari u Nemačkoj preveliku pažnju posvećuju temama kao što su muslimani, migracije i integracija. „Čim su određene teme sveprisutne u medijima, one automatski i postaju važne, nezavisno od toga da li su i bez izveštavanja relevantne ili nisu“, kaže Dilova. Drugim rečima: kontinuirano izveštavanje može od jedne teme srednjeg značaja da stvori centralnu temu.
Mogući primer za to su poslednji dani uoči parlamentarnih izbora u Nemačkoj održanih 24. septembra 2017. godine. Mese dana uoči glasanja, 22. avgusta, Hrišćansko-demokratska unija (CDU) Angele Merkel još uvek je, prema anketama, imala podršku 39,5 odsto birača i bila daleko ispred socijaldemokrata (SPD). Činilo se da će izbori biti dosadni, tu zapravo i nema neke priče. Novinari su očajnički tražili teme.
A onda je, pod utiskom terorističkih napada iz Barseloni 17. avgusta, Alternativa za Nemačku pojačala napade na kancelarkinu izbegličku politiku. U tom trenutku AfD je imala oko sedam odsto podrške. Mese dana kasnije njen rezultat je bio duplo veći, a CDU/CSU su pali na oko 33 procenta.
Novinari i populisti na istom zadatku
Dilova veruje da novinari često nehotice pomažu desničarskim populistima, jer i jedni i drugi funkcionišu na sličnim principima: pokušavaju da na jednostavan način objasne kompleksne odnose, a pritom naglašavaju konflikte, personalizuju i izbacuju priče pune emotivnog naboja.
„Nije samo da AfD koristi medije, to je simbioza. Mediji dobijaju pažnju ako izveštavaju o AfD-u. Veliki je problem kako ostati nezavisan u svemu tome – a ako se to nastavi s takvom dinamikom, onda će u jednom trenutku desničarki populisti biti ti koji dominiraju medijskim diskursom“, očekuje Dilova.
I još nešto je tu zanimljivo: nije se promenio samo način na koji novinari pišu, već i njihove teme, ali i tempo kojim pišu. Naslovi su prilagođeni pretraživačima na internetu, sa što je moguće više popularnih pojmova. Inače, pretraživači takođe registruju samo prvih 56 znakova nekog naslova i 156 znakova u naslovnoj celini nekog novinskog teksta.
Takođe, priča bez pratećeg heštega, smatraju mnogi u medijima, uopšte i nije više priča. A šta je bio najvažniji hešteg pre i tokom izbora u Nemačkoj prošle jeseni? #AfD! A koji je bio najviše tražen? #AfD! A koja nemačka stranka je bila glavna na društvenim mrežama, pre svega na Tviteru? AfD.
Uloga medijskih radnika
Volfgang Kenig koji se na Univerzitetu Koblenc-Landau bavi istraživanjem medija, ukazuje da je svejedno da li je većina postova o AfD-u na društvenim mrežama negativna. Pored toga, većina Nemaca uopšte nije aktivna na Tviteru. Ali novinari, od kojih su mnogi pravi zavisnici od Tvitera, pogrešno na svoje čitaoce prenose ono što se na Tviteru piše kao nešto što je važno.
„Temu izbeglica obrađuju medijski profesionalci, postavljaju to na Tviter i Fejsbuk, što potom nailazi na reakcije. Jedan od primera za to je naša studija o TV-duelu tokom kampanje za nemačke parlamentarne izbore 2017. godine. Na Tviteru je tema izbeglice jasno dominirala tokom TV-duela, ona je bila u centru pažnje u prvom satu emisije. Drugim rečima, od debate između Angele Merkel (kandidatkinje CDU/CSU za kancelarku) i Martina Šulca (kandidata SPD) profitirao je možda najviše AfD“, ocenjuje Kenig.
Šta kažu političari?
A šta misle političari? Čak i predstavnici vladajuće koalicije iz redova CDU, CSU i SPD, veruju da tema migracija dobija previše pažnje. I da je time njihov rad otežan.
„Imam utisak da mediji ne pokrivaju čitav spektar izazova pred kojima stojimo, što onda kod stanovništva u određenim uslovima stvara utisak kao da se poslanici ili vlada ne brinu o problemima i brigama pojedinaca“, kaže poslanik CDU Roderih Kizeveter.
Sonja Štefen iz SPD-a smatra: „Stvarne brige ljudi su ono što svakog pojedinca zakuplja svakodnevno: dobar posao, stanarine koje je moguće platiti, dobro obrazovanje za decu, bezbednost i dobra penzija u starosti. Migrantsku politiku veštački šire i neopravdano guraju u prvi plan neki političari, pre svega oni iz AfD-a“.
AfD diktira teme
Nemačke opozicione stranke – Liberali (FDP), Zeleni i Levica, posebno su frustrirani zbog toga što AfD tako uspešno diktira teme. Njihovi predstavnici žale se da su njihove stranke ignorišu ako žele da razgovaraju o drugim temama osim migracije i azila.
Predsednik Levice Bernd Riksinger to formuliše ovako: „Teme izbeglica i AfD dominiraju medijima i politikom od leta 2015. godine – i potiskuju sve druge teme na margine. To da u međuvremenu mnogo manje izbeglica stiže u Nemačku i Evropu malo toga je promenilo. Tako nastaje iskrivljena slika koja ima sve manje veze sa stvarnošću“.
To tako vidi i većina novinara, iako ni političari, ni istraživači javnog mnjenja, ni istraživači medija nisu u stanju da dâ odgovore na pitanje kako bi to trebalo promeniti. Možda bi korak ka poboljšanju bila veća samokritika i izoštrenija svest o sopstvenom izveštavanju. Uprkos velikom pritisku da se dođe do što većeg broja klikova na internetu, novinari ne bi smeli samo da slede aktuelne trendove.