Ajdanov život u Nemačkoj

„Nemačka je veoma lepa zemlja. Veoma je čisto i mirno. U toj zemlji može dobro da se živi. Ali mora nešto da se radi, inače je vrlo teško“, kaže Ajdan. Taj Rom iz Bugarske zna o čemu priča. Pet godina živeo je i radio u Krefeldu. Nikada nije primao socijalnu pomoć – ni u svojoj domovini Bugarskoj, ni u Nemačkoj.

Sada je ponovo u Plovdivu, u romskoj četvrti u kojoj je rođen i odrastao. Sa svojih 50.000 stanovnika, to je najveće romsko naselje na Balkanu. Sedimo u kafiću na periferiji. Ajdan je otvoren i duhovit. Stalno se osmehuje. Već godinu dana ponovo je u Plovdivu. Živi u kući njegove majke. „Supruga me je ostavila. Ubrzo posle toga, iznenada mi je umro brat. U stvari nisam hteo da se vratim. Dobro sam živeo u Krefeldu. Ali čeznuo sam za svojom porodicom“.

„Bio sam omiljen u Krefeldu“

Kaže da je u Nemačkoj dobro zarađivao, ali da u početku nije bilo lako. Za razliku od mnogih drugih bugarskih Roma koji svoju domovinu napuštaju u grupama ili idu u inostranstvo preko posrednika koji im pronalaze posao, Ajdan je odlučio da ode u Nemačku sasvim sam. „Nisam znao nemački i prvih meseci bio sam spreman da radim za 20 evra dnevno, a ponekad i besplatno. Hteo sam što pre da naučim jezik. Bio sam vredan i uspeo sam“, ponosno priča 32-godišnji Ajdan.

Nekoliko nedelja nakon dolaska u Nemačku, prijavio je sopstvenu firmu. Postavljao je laminat i parket, izolovao zgrade, ugrađivao prozore i vrata, malterisao, lepio tapete… Zarađivao je i do 3.500 evra mesečno. „U Krefeldu sam bio tražen i omiljen“, kaže Ajdan smeškajući se. „Imao sam mnogo mušterija i kolega koji su mislili da svi bugarski Romi u Nemačkoj kradu, prose ili se prostituišu. Ja sam im dokazao da to nije tako.“

Diskriminacija u domovini

Istina, on poznaje i Rome koji novac u Nemačkoj zarađuju na nepošten način, ali kaže da to za njega ne dolazi u obzir. Isto kao ni socijalna pomoć. Na pitanje da li bi radio s bugarskim Romima, on odgovara: „Radije ne bih. Jednom sam iz sažaljenja na jedan dan zaposlio jednog Roma i platio mu 40 evra da mi donosi kafu i priča sa mnom dok radim.“

Predrasude o Romima su, doduše, prilično raširene, ali on kaže da se u Nemačkoj nije susretao s njima: „U Krefeldu nikada nisu o meni sudili na osnovu mog izgleda, već prema mojim sposobnostima.“ Ali u njegovoj domovini je drugačije. Priča da jedna njegova mušterija nije želela da u njegovoj kući rade Romi jer su njegove komšije imale loša iskustva s njima. Naime, dva dana nakon što su im Romi okrečili zidove, provaljeno im je u kuću. Takve izjave Ajdana ljute: „Pojedinci tako vređaju dostojanstvo čitave etničke grupe. Osim toga, ne mogu ni da zamislim da neki radnik pokrade onog kod koga je zaradio za hleb.“

Sa 12 godina na gradilište

Ajdan je već sa 12 godina počeo da radi na gradilištima sa ocem i bratom. Naglašava da ga niko na to nije prisiljavao, već da je on to sam želeo. U Bugarskoj je dobro zarađivao i oženio se s jednom Romkinjom. Kaže da ga je slagala koliko ima godina i rekla da joj je 18, a imala je samo 14. „Dobro smo živeli, sve dok nije izbila ekonomska kriza“. Godine 2009. bio je prisiljen da potraži sreću u inostranstvu jer u građevinarstvu u Bugarskoj više nije bilo posla.

Danas pokušava ponovo da se snađe u Plovdivu. „Ovdje je sve drugačije nego što sam zamišljao. U romskom naselju veoma je teško dobiti posao. Većina ljudi je strašno siromašna, sasvim drugačije nego u Krefeldu“. Ajdan sve češće razmišlja o povratku u Nemačku – ne samo zbog novca, već i zbog svoje dece: „Mom sinu i ćerki je potreban bolji život. Oni moraju da izađu iz geta. Ja se ovde osećam dobro, ali ako moja deca odrastu u romskom naselju, neće daleko da doguraju.“ On ni u kom slučaju ne želi da se njegova ćerka uda već sa 15 godina, kao mnoge druge devojčice u naselju. „Ovdje na žalost ne mogu da je zaštitim. Ako neko odluči da je 'ukrade', ja protiv toga ne mogu mnogo da učinim. Danas se to, doduše, događa ređe nego ranije, ali se još uvek događa“, zamišljeno priča Ajdan.

Uveren je da bi u Krefeldu brzo pronašao posao, a Romima koji žele u Nemačku savetuje: „Najbolje je da se odsele samo ako imaju neko zanimanje. Inače nemaju nikakve šanse.“