Afrika se bori za demokratiju i privredni rast

Politički posmatrači strahuju da će se nemiri u Mozambiku, koji su nakon predsedničkih izbora u oktobru 2024. godine doveli do nasilnih protesta, nastaviti i u sledećoj godinu. Pristalice popularnog opozicionog lidera Venansija Mondlanea optužuju represivnu vladajuću stranku FRELIMO za izbornu prevaru. Podneta je tužba Ustavnom sudu i zahteva dijalog sa FRELIMO, strankom koja vlada zemljom već pola veka, od proglašenja nezavisnosti Mozambika od Portugalije.

Više transparentnosti na izborima

„Dijalog o fundamentalnim pitanjima, ključnim za pravedan izborni sistem, vlada ne shvata ozbiljno“, kaže Adrijano Nuvunga, direktor Centra za demokratiju i ljudska prava u glavnom gradu Mozambika, Maputu. Nuvunga situaciju u gradu ocenjuje kao „sličnu građanskom ratu“.

Kriza demokratskih načela i normi u različitim zemljama Afrike ostaje razlog za zabrinutost, kaže Servah Prempeh, saradnica Instituta za istraživanje afričke politike (APRI). Ona ukazuje da su Tunis i Mauritanija, na primer, preduzeli korake ka demokratizaciji, ali su, dodaje, izbore u tim zemljama obeležile nepravilnosti.

„Takvi problemi nastaviće se i u 2025. godini ako zemlje ne ojačaju svoje institucije kako bi unapredile integritet i kvalitet izbora, transparentnost i višepartijski sistem“, upozorava Prempeh. Ipak, kako dodaje, demokratski napredak u nekim područjima je uočljiv i to daje razlog za optimizam. 

Koaliciona vlada Južnoafričke Republike pod pritiskom

Tokom 2024. u brojnim zemljama održani su izbori, na primer na Mauricijusu, Bocvani i u Senegalu, a u Južnoafričkoj Republici formirana je višesstranačka vlada, nakon što je na izborima prekinuta dugogodišnja dominacija jedne stranke. U svim tim zemljama su opozicione stranke došle na vlast, ukazuje južnoafrički analitičar Danijel Silke za DW. On se nada da bi taj trend mogao da se nastavi i 2025. godine.

Za Južnoafričku Republiku, najveću industrijalizovanu zemlju na kontinentu, sada je sve u igri, nakon što je formirana koalicija Demokratske alijanse (DA) i Afričkog nacionalnog kongresa (ANC) – a posle istorijskog izbornog poraza ANC. „Vlada nacionalnog jedinstva je pod pritiskom, jer mora da ostvari rezultate“, naglašava Silke, podsećajući pritom da će lokalni izbori u toj zemlji biti održani 2026. godine.

Ključ za politički uspeh Južnoafričke Republike tokom naredne godine može biti otvaranje radnih mesta i podsticanje posrnule ekonomije. Zahvaljujući reformskim impulsima nove vlade, izgledi za privredni rast blago su se poboljšali. Prognoze za 2025. godinu kreću se od 1,5 odsto rasta (Međunarodni monetarni fond), do 2,6 procenata (Economist Intelligence Unit).

Kao prva afrička zemlja koja je preuzela predsedavanje G20 krajem 2024, Južnoafrička Republika ima priliku da se fokusira ne samo na nacionalne interese, već i na razvoj i borbu protiv siromaštva, na klimatske promene, ali i na smanjenje državnog duga. Predsednik Siril Ramafosa vidi svoju zemlju kao „portparola afričkog kontinenta i Globalnog juga“. Prilika za to pružiće se na samitu G20, koji će se održati 27. i 28. novembra 2025. godine u Johanesburgu, uz prisustvo šefova država i vlada 19 zemalja-članica, kao i predstavnika Evropske unije i Afričke unije.

Blag ekonomski oporavak

Prema navodima Svetske banke, očekuje se da će ekonomija zemalja južno od Sahare do 2025. godine da raste za 4 procenta, što bi trebalo da podstaknu trgovina, investicije i digitalne transformacija.

Pored Južnoafričke Republike i snažne afričke ekonomije poput Nigerije ili Kenije zabeležiće kontinuirani privredni rast. Pa i zemlje poput Ruande ili Etiopije dobijaju na zamahu.

Istočna Afrika ostaje region koji se najbrže razvija na kontinentu, s očekivanim rastom BDP od 4,9 odsto u 2024. godini i 5,7 odsto u 2025, očekuje Afrička razvojna banka.

Međutim, ako se uzmu u obzir globalni geopolitički rizici, pritisak na Afriku će zbog uticaja SAD, Kine, Rusije i drugih država da poraste, očekuje Silke. S Donaldom Trampom kao predsednikom, Sjedinjenje Američke Države mogle bi da započnu trgovinski rat. To bi dodatno ugrozilo afričke ekonomije.

„Afrički sporazum o slobodnoj trgovini (AGOA) mogao bi da postane centralna tema, jer će za afričke zemlje biti ključno da povećaju međusobnu trgovinu s obzirom na globalne izazove“, ukazuje Silke.

Humanitarne krize i islamistički terorizam

Regionalne krize ipak će usporiti razvoj na afričkom kontinentu. Ratovi, oružani sukobi i ekstremni vremenski uslovi primorali su milione ljudi na beg. Prema podacima Opservatorije za interno raseljena lica (IDMC), do kraja 2024. godine zabeleženo je oko 35 miliona izbeglica i raseljenih lica, najviše u Sudanu, Demokratskoj Republici Kongo, Etiopiji, Nigeriji i Somaliji.

Ako vlade i njihovi partneri ne udvostruče napore da zaustave taj trend, broj izbeglica i dalje će da raste, upozoravaju autori izveštaja IDMC.

U zapadnoj Africi i zoni Sahela, politički neuspesi i dalje kroje sudbinu ljudi: državni udari i vojne vlade u Nigeru, Čadu, Burkini Faso, Gvineji i Maliju ugrožavaju demokratski razvoj i postignute rezultate. Islamistički terorizam i dalje preti bezbednosti i izborima u regionu i to će tako biti i u 2025. godini.

Gabon, s druge strane, beleži pozitivan razvoj. General Bris Oligui Nguema preuzeo je vlast pučem 2023. godine, svrgnuvši dugogodišnjeg vladara Alija Bonga. Nakon uspešnog referenduma o ustavnim promenama, Gabon je na putu da dobije civilnu vlast – ako predsednički izbori u avgustu budu slobodni i pošteni.

U susednom Kamerunu, međutim, 91-godišnji Paul Bija vlada već 41 godinu i, prema rečima Prempeha, ponovo će se kandidovati 2025. godine. To ukazuje na trajnu političku i ekonomsku nestabilnost u toj zemlji.

„Ne samo u Kamerunu, već i u zemljama kao što su Uganda i Ruanda vodeći političari produžili su svoje mandate, dok se istovremeno prostor za delovanje civilnog društva sve više sužava“, prenosi Servah Prempeh, saradnica Instituta za istraživanje afričke politike (APRI).