Što je više presuda i laži, Tramp im je miliji i draži

Broj infekcija koronavirusom raste, najprodavaniji album godine objavila je Tejlor Svift, izgleda da nam predstoji izborna trka predsedničkih kandidata Džoa Bajdena i Donalda Trampa.

Zvuči kao da je 2020. godina. Ali, to je aktuelna situacija u Sjedinjenim Državama.

Republikanci, doduše, još nisu odlučili ko će ih predstavljati na predsedničkim izborima krajem godine, ali sve je verovatnije da će to opet biti Donald Tramp.

Bivši američki predsednik je proveo jedan mandat u Beloj kući, a nigde u Ustavu ne piše da dva dopuštena mandata moraju da uslede jedan za drugim. 

Prema ispitivanjima javnog mnjenja, Tramp ima veliku prednost pred drugim republikanskim kandidatima, kao što su guverner Floride Ron Desantis ili bivša guvernerka Južne Karoline i bivša ambasadorka pri Ujedinjenim nacijama Niki Hejli.

Postupak opoziva ne sprečava novu kandidaturu

Donald Tramp je dosad jedini američki predsednik protiv kojeg je dvaput pokrenut postupak opoziva. U oba slučaja je Predstavnički dom pokrenuo postupak za opoziv Trumpa – 2019. zbog zloupotrebe položaja i sprečavanja rada Kongresa, a 2021. zbog podstrekivanja na pobunu – ali oba puta ga je Senat oslobodio. 

Bez osude Senata nema prepreka za kandidaturu za predsednika. Ali, Tramp ima još niz pravnih problema kojima mora da se bavi u izbornoj godini. 

Među sudskim postupcima koji će 2024. biti otvoreni protiv Trampa jesu parnični postupak zbog prevare u vezi s načinom kako su Tramp i njegovi sinovi vodili porodičnu firmu, kao i jedan sudski postupak zbog seksualnog napada i klevete.

U ovom drugom slučaju je sud Trampa već proglasio krivim za klevetanje bivše kolumnistkinje, jer je on navodno seksualno iskoristio tu ženu, a njene optužbe označio kao neistinite. U predstojećem suđenju trebalo bi da bude razjašnjeno koliko Tramp mora da platiti ženi zbog klevete. 

Osim toga, više sudskih procesa protiv bivšeg predsednika povezano je s njegovim držanjem nakon poraza na američkim izborima 2020. godine. Na sudu u Majamiju Tramp je optužen da je tajne vladine dokumente držao u svojoj privatnoj rezidenciji na Floridi.

Na suđenju u Džordžiji Tramp i još 18 osoba optuženi su da su pokušali da utiču na izborne rezultate 2020. godine. A u tužbi američkog Ministarstva pravosuđa tvrdi se da je Tramp počinio više krivičnih dela pokušavajući da zadrži vlast nakon izbornog poraza 2020. godine. 

Bez obzira na ishod svih ovih sudskih procesa, Trampova ponovna kandidatura na predsedničkim izborima verovatno neće biti ugrožena.

„Postoje argumenti i za i protiv da se neko, protiv koga se vodi neki sudski postupak, kandiduje za predsedničku dužnost“, kaže Lora Merifild Vilson, profesorka politikologije na univerzitetu u Indijanapolisu.

„Ali, argumenti se zasnivaju na moralu, sposobnosti rasuđivanja i sklonostima, a ne na stvarnim zakonima ili pravnim preprekama.“

Doduše, Kolorado i Mejn su već osporili Trampu pravo da se kandiduje, pozivajući se na Četrnaesti amandman Ustava, dopisan posle Građanskog rata. U njemu se navodi da ko vodi pobunu protiv države ne može više da obnaša visoku funkciju. Misli se tu na upad Trampovih pristalica na Kapitol početkom 2021.

Konačnu reč o tome može da kaže samo Vrhovni sud SAD. On bi mogao da odluči da je nadležnost za Četrnaesti amandman na Kongresu – gde je Tramp već oslobađan – ili čak da je Tramp još uživao predsednički imunitet.

Trampa će postupci ojačati 

Pravno gledano, deluje da procesi protiv Trumpa ne mogu naškoditi njegovim ambicijama da postane predsednik. Ali, kako oni deluju na njegove birače? 

Neodlučne birače bi „presude protiv Trampa mogle odvratiti“, kaže Kristofer Federiko, profesor politikologije i političke psihologije na Univerzitetu Minesote. Ali, „ne verujem da će mu bilo kakva presuda naštetiti kod njegove verne baze u Republikanskoj stranci“. 

I Federikov kolega Hauard Levin, isto profesor politikologije i političke psihologije, smatra da tužbe protiv Trampa ne samo da neće naškoditi ugledu kod njegovih pristalica, nego će se desiti suprotno. 

„Izgleda da svaka tužba podiže Trampov potencijalni udeo glasova“, kaže Levin u razgovoru za DW. „On je to svojim biračima predstavio ovako: 'Oni pokušavaju da se osvete meni, a posredno se svete i vama.'“ 

Dobro koristi strahove 

I Federiko i Levin smatraju da Tramp ima dobru intuiciju za to kako najbolje da se obrati svojim biračima – pre svega belcima bez fakultetske diplome i konzervativnim muškarcima afričkog ili latinoameričkoga porekla.

On se predstavlja kao autsajder, kao što su i oni, i šalje poruku da razume njihov bes i strah da će ih elite u Vašingtonu ostaviti na cedilu. 

Društveni razvoj kod pitanja polova i pojačana nastojanja oko veće ravnopravnosti i inkluzije dodatno su pojačali taj strah, kaže Levin.

„Više nije bolje biti heteroseksualac nego nešto drugo, muškarac više nema onaj status koji je imao nekada, udeo belaca u stanovništvu se smanjuje, uskoro će SAD biti zemlja u kojoj su hrišćani manjina“, nabraja Levin.

„To ugrožava dominantni položaj belih hršćanskih muškaraca. Brojni ljudi imaju osećaj da njihov društveni položaj opada. I izgleda da je Tramp u stanju da te strahove stavi u centar pažnje“, priča Levin.

Njegove glavne pristalice, tako kažu oba stručnjaka, žele da budu predstavljani i viđeni, i veruju da će se Tramp boriti za to, da se vrate svojoj nekadašnjoj slavi – „to make America great again“.  Moguće sudske kazne za njih ne igraju nikakvu ulogu, kažu oni. 

„Ne verujem da će Trampove pristalice da mu okrenu leđa“, kaže i Vilson. „Oni ostaju čvrsti i lojalni. I ako ne podržavaju Trampa lično, podržavaju mit koji on predstavlja.“ 

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.