1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Štampa: Beograd se meša u popis stanovništva u Crnoj Gori

21. novembar 2023.

Na dan kada je predsednik Jakov Milatović u poseti Berlinu, „Frankfurter algemajne cajtung“ piše o tome da se Beograd meša u predstojeći popis stanovništva u Crnoj Gori.

https://p.dw.com/p/4ZFox
Popis u Crnoj Gori trebalo bi da se održi krajem novembra
Popis u Crnoj Gori trebalo bi da se održi krajem novembraFoto: Andrej Isakovic/AFP/Getty Images

Crna Gora ima samo oko 625.000 stanovnika, manje nego Frankfurt. Zato popis stanovništva koji bi konačno trebalo da počne krajem novembra, nije veliki logistički zadatak, piše Frankfurter algemajne cajtung. „Politički, međutim, (popis) duboko deli stanovništvo. Ključno pitanje je da li su Crnogorci (i) Srbi. Odgovor na to pitanje varira u zavisnosti od istorijskih okolnosti.“

-pročitajte još: Standard: „Srpski svet“ u Crnoj Gori?

Beli i zeleni

Predsednik Jakov Milatović, koga se ovog utorka (21. novembar) u Berlinu sastao s predsednikom Frank-Valterom Štajnmajerom i drugim nemačkim zvaničnicima, sebe definiše kao Crnogorca u nacionalnom smislu, kao i relativna većina njegovih sunarodnika, navodi frankfurtski list i zatim iznosi podatke s poslednjeg popisa iz 2011. godine: „45 odsto ispitanika izjasnili su se kao Crnogorci, 30 odsto kao Srbi, 8,6 odsto kao Bošnjaci i nešto manje od pet odsto kao Albanci. S izuzetkom poslednje grupe, svi govore istim maternjim jezikom, ali ga različito zovu. To da li neko govori crnogorski, srpski ili bosanski nije lingvističko, već političko pitanje.“

Autor članka ukazuje da je „rasprostranjen stav prema kojem, iako svaki Srbin nije Crnogorac, svaki Crnogorac jeste Srbin – i to ne samo među Crnogorcima koji žive u Srbiji“.

„U Crnoj Gori, koja je na referendumu 2006. glasala 55,5 odsto za nezavisnost, ti stavovi razlikuju se politički i po boji. Još u prošlom veku vodile su se borbe ’belih’, koji su se zalagali za zajedničku državu sa Srbijom i videli crnogorski narod kao srpsko pleme, protiv ’zelenih’, koji su se borili za državnu nezavisnost Crne Gore.“

„Srpski nacionalistički krugovi u Beogradu“, piše nemački list, „škrgućući zubima prihvatili su secesiju Crne Gore, ali je nikada nisu preboleli. Srbija pokušava da poveća broj Crnogoraca koji se izjašnjavaju kao etnički Srbi.“

Jakov Milatović za DW: „Sistem novih vrednosti“

Srbiji dobro dođu crnogorski studenti (i pacijenti)

Frankfurter algemajne ocenjuje da Beogradu „dobro dođe“ to što je Crna Gora još uvek veoma okrenuta Srbiji, na primer u zdravstvu i obrazovanju: mnogi Crnogorci odlaze u sprsku prestonicu radi delikatnih medicinskih zahvata, ili na studije Beograd ili Novi Sad.

„Beograd to podstiče: Crnogorci koji se na formularu definišu kao Srbi mogu besplatno da studiraju u Srbiji. To koriste i Crnogorci s nacionalno izraženim crnogorskim identitetom.“

Kako se navodi u članku, „tu dolazi do pritiska koji formalno ne dolazi od Vlade Srbije, ali ga ona podržava“. Reč je o predlogu da za besplatno studiranje u Srbiji više ne bude dovoljna obična izjava u formularu, već da se traži da osoba dostavi kopiju upitnika s popisa u kojem se navodi da se izjasnila da je srpske nacionalnosti. Do sada se o tome govorilo samo u vezi s visokim obrazovanjem, ali „mada se o tome ne govori, postoji mogućnost da to važi i za zdravstveni sistem“.

„Predlog formalno dolazi od ’Udruženja studenata Crne Gore u Srbiji’, koje nigde nije registrovano i nikada se ranije nije pojavljivalo u javnosti. Stoga je upadljivo da su delegate te nepoznate grupe primili potpredsednik Vlade Srbije (i ministar odbrane) Miloš Vučević i ministar rada Nikola Selaković“, piše nemački list i primećuje da je taj „beogradski sastanak dobio veliku pažnju u crnogorskim medijima. Podgoričke ’Vijesti’ citirale su profesora s Beogradskog univerziteta i bivšeg savetnika u Ministarstvu prosvete Srbije, da bi obavezno dostavljanje popisnih obrazaca bilo jasno mešanje Srbije u crnogorski popis“.

Nezavisnost Crne Gore nije u pitanju

Za sada je to samo zahtev nepoznate studentske organizacije, ali je, kako ocenjuje list, „poruka da bi bilo pametnije da se na popisu registruju kao Srbi verovatno primljena“.

Na kraju, Frankfurter algemajne cajtung navodi: „Ako crnogorsko istraživanje objavljeno u maju odražava raspoloženje u zemlji, predstojeći popis zaista bi mogao da pokaže veći udeo Srba nego 2011. Međutim, nezavisnost zemlje nije u pitanju, jer Crnogorci i dalje čine većinu.“

Priredila: D. Roščić

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.