Štajnmajer: Impresionirani smo

U podnaslovu se postavlja pitanje: „Može li Srbija jednog dana biti deo EU? U Beogradu je Štajnmajer ustanovio da srpska vlada hita da sprovede reforme. Ali, kada se radi o sankcijama Rusiji pokazuju se velike razlike.“

Tekst počinje opisom Štajmajerovog dolaska u „Palatu Srbije“ – on je stigao ranije nego što je planirano pa je morao da čeka svog srpskog kolegu po dužnosti Ivicu Dačića. Na kraju su se oni rukovali u Crnogorskom salonu... „Palata Srbije se nekada zvala Palata Jugoslavije, a njeni saloni još uvek nose imena bivših republika ondašnje multietničke države. Ne – prostorija nazvana po Kosovu ne postoji, kaže nam jedna službenica vlade ljubazno, ali odlučno. Dodaje da je Kosovo nekada bila samo autonomna pokrajina. To je diplomatski korektno i istovremeno vrlo rečito...“

„Zategnuti odnos Srbije i Kosova otežava početak pristupnih pregovora sa EU. Srbija do danas nije priznala Kosovo i smatra tu državu delom svoje teritorije. Nemačka radi na nastavku takozvanog procesa normalizacije između Beograda i Prištine. Za Berlin taj odnos, kao i tema pravne države, imaju najviši prioritet. Na tome insistira i Bundestag. Beograd bi želeo da što pre počne razgovore sa EU.“

U nastavku list postavlja pitanje: da li je moguće da jednog dana i Srbija i Kosovo budu članovi EU – bez međusobnog priznanja? Prenosi se i je Dačić hvalio srpsko-nemačke odnose i ukazao na „spoljnotrgovinsku razmenu“. „Kada je rekao nešto o svom prijatelju Štajnmajeru, gost je, ponešto konsterniran, namrštio čelo. Želimo da što pre otvorimo poglavlje sa pregovorima, kaže Dačić. Ukrućen – malo više nego inače – Štajnmajer je opisao bilateralni odnos i rekao da u ekonomskim odnosima postoji još veliki potencijal.“

„U većoj meri obavezujuće od svog ministra spoljnih poslova, ali tvrdo, nastupa srpski premijer Aleksandara Vučić. Želimo da učimo od svojih nemačkih prijatelja, kaže, Srbija želi da uči od najboljih i štitiće svoje nacionalne interese. To se, između ostalog, odnosi i na Kosovo, ili, da citiramo srpsko jezičko pravilo, Prištinu.“ „Impresionirani smo prilježnošću (srpske) vlade u sprovođenju reformi“, rekao je nemački ministar.

Različito o Ukrajini

U članku Velta je objašnjeno i da vlade u Beogradu i Berlinu vrlo različito razmišljaju o Ukrajini. Ministar Dačić se, piše ovaj list, zalaže za ukidanje sankcija Rusiji, dok Štajnmajer navodi razloge protiv toga. „Rat u Ukrajini otežava odnos između Srbije na jednoj, i Nemačke i EU na drugoj strani. Moskva u Srbiji uživa veliki ugled, iako je EU na primer pružila veću pomoć posle katastrofalnih poplava prošle godine“. Opisano je kako je Štajmajerova kolona vozila prolazila pored velikih tabli na kojima se reklamira Gazprom, koje prikazuju međusobno upletene zastave Srbije i Rusije.

„To je škakljivo ako se ima u vidu da Srbija ove godine predsedava OEBS-om. Da bi se izašlo u susret Srbiji i njenoj bliskosti sa Rusijom, formirana je trojka OEBS-a (fotografija gore) zajedno sa prošlogodišnjim predsedavajućim (Švajcarska) i sledećim (Nemačka). Ta trojka je uspela da utvrdi dnevni red i nadležnosti četiri radne grupe za Istočnu Ukrajinu – za bezbednost, politička pitanja, privredu i humanitarna pitanja“, piše Velt.

Prvo poglavlje ove godine?

„Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju, nemački političar Dejvid Mekalister, založio se da se prvo poglavlje pregovora o pristupu Srbije EU otvori još ove godine“, piše list Noje osnabriker cajtung koji je razgovarao sa ovim političarem uoči posete nemačkog ministra spoljnih poslova Štajnmajera Beogradu. Mekalister je rekao da je „Srbija proteklih godina postigla veliki napredak i da posebno ekonomske i finansijskopolitičke reforme premijera Aleksandra Vučića zaslužuju priznanje. Istovremeno, vlada mora da učini još mnogo na planu suzbijanja korupcije, modernizacije državne uprave, privatizacije velikih državnih firmi, nezavisnosti pravosuđa i slobode medija.“

Mekalister se još založio i da se Kosovo i Albanija proglase za takozvane sigurne zemlje, kako bi zahtevi građana tih zemalja za političkim azilom u Nemačkoj mogli da se odbijaju mnogo brže nego ranije.