Šta se menja u Levičarskoj stranci?

Ko će naslediti Angelu Merkel i šta će biti sa CDU? Takve su, otprilike, za Levičarsku stranku dimenzije pitanja: kako će ona dalje bez svog frontmena Gregora Gizija? Gizi je u nedelju, na kongresu stranke u Bilefeldu, najavio da se najesen više neće kandidovati za funkciju šefa njenog poslaničkog kluba u Bundestagu. Već deset godina, on je lice Levičara koji su od 2013. najveća opoziciona stranka u saveznom parlamentu. Nijedan drugi političar nije toliko poznat kao ovaj 67-godišnjak koji je stranci dao specifiačn identitet, između ostalog i u mnogobrojnim televizijskim emisijama i predizbornim kampanjama.

Sve stranke dobro poznaju problem zavisnosti od pojedinih ličnosti. Taj problem je imala CDU posle Helmuta Kola, SPD posle Gerharda Šredera, imali su ga i Zeleni u vremenu posle Joške Fišera. Svi su oni ostavili za sobom praznine od kojih nijedna nije brzo zatvorena. Zvezda Angele Merkel je zasijala tek 2005. posle sedam godina provedenih u opoziciji. SPD i Zelnei već deset godina pokušavaju da se nadovežu na uspeh svojih ranijih stranačkih šefova. Sličnu sudbinu bi mogla da doživi i levičarska stranka posle Gizija.

„Levičari će posle Gizija biti jači“

Vođstvo stranke veruje da će ulazak u „vreme posle Gizija“ biti bez problema. Bernd Riksinger, kopredsednik stranke zajedno sa Katjom Kiping, kaže da „će Levičarska stranka posle Gizija biti još jača“. Ako se ne vara. Gizijevu funkciju će u oktobru zaposesti dvoje ljudi koji bi trebalo da reprezentuju čitav politički spektar poslaničkog kluba. Zbog toga će to biti muško-ženski tandem u kome će biti zastupljeni i levo krilo i reformisti stranke. Riksinger se nada da će već početkom sledeće nedelje moći da predloži konkretna imena: „Nećemo duge diskusije o tome“.

Kao favoriti za tu funkciju važe predstavnica levog krila Levičara Sara Vagenkneht i reformista Ditmar Barč. Kada je reč o sadržajima, između njih dvoje zjape čitavi svetovi. Vagenknehtova je kao zastupnica komunističke platforme u stranci u Bilefeldu bila protiv njenog učešća u vlasti na saveznom nivou. Barč, iskusni strateg predizbornih kampanja, otvoren je za ideju koalicije sa SPD i Zelenima. Potencijalni rukovodeći tandem poslaničkog kluba tako otelovljuje dva pola koja su poprilično udaljena jedan od drugog. Šef stranke Riksinger kaže da je „značaj frakcija unutar stranke poslednjih godina opao“. Ali, ko zna kako će se stvari razvijati posle najavljenog povlačenja Gregora Gizija...

Trojni savez? – Teško...

SPD i Zeleni različito procenuju mogućnosti formiranja pomenutog trojnog saveza. „Gizi je bio oličenje volje stranke da dospe na vlast“, rekla je generalna sekretarka SPD Jasmin Fahimi. Ona smatra da će posle Gizijevog odlaska biti smanjena verovatnoća da tri stranke povedu plodne razgovore. Predsednica Zelenih Simone Peter se nada da će Levičari postati još naklonjeniji ideji crveno-crveno-zelene koalicije. Ona smatra da bi bilo dobro kada bi oni iskoristili priliku da „jasno pokažu da žele da promene nešto u državi“ i da bi put kojim bi trebalo da krenu – stremljenje ka vlasti.

Šef Levičara Riksinger ne voli mnogo da mu druge stranke dele savete. „Za sve bi bilo pametnije da ne šutiraju loptu tamo-amo“. To bi značilo da bi i SPD i Zeleni trebalo da naprave sadržinske ustupke. Do sada se diskusija vrtela samo oko nepomirljivosti pozicija na planu spoljne i bezbednosne politike, kao i privrede i socijalne politike. NATO je u očima većine Levičara organizacija koja širi ratove a ne mir. A SPD je stranka koju oni smatraju odgovornom za stvaranje sve većeg jaza između bogatih i siromašnih zbog reformi tržišta rada koje je uveo socijaldemokratski kancelar Gerhard Šreder.

Raspoloženje birača se nije promenilo

Perspektive za stvaranje pomenute trojne koalicije, dakle, nisu baš ružičaste. Gizi to nije uspeo da promeni tokom deset godina provedenih na funkciji šefa poslaničkog kluba. Ali, on se nada da će njegovi naslednici da postignu napredak. U svom oproštajnom govoru u Bilefeldu, on je zatražio od Levičara da pokažu veću spremnost na kompromise u svim političkim pitanjima. Šef stranke Riksinger to očekuje i od SPD i Zelenih, mada ne vidi nikakve znakove da će oni ispuniti to očekivanje.

Ako i zanemarimo naizgled nepremostive sadržinske razlike, postoji još jedan razlog zbog koga teško da će biti stvoren crveno-crveno-zeleni savez: raspoloženje birača se nije promenilo. To tako vidi i Bernd Riksinger; izgleda da mu je čak i lakše zbog toga. Izgleda da će Levičari i posle parlamentarnih izbora 2017. ostati u opoziciji.