Verovatno još nijedan nemački kancelar nije putovao u Kinu pod ovako teškim uslovima kao Olaf Šolc, koji će tamo boraviti u petak (4. novembar).
Vlada socijaldemokrate Šolca, u kojoj su još Zeleni i Liberali, posvađana je po pitanju odnosa prema Kini. To se jasno videlo na histeričnom sukobu o učešću velike kineske brodske kompanije Kosko u hamburškoj luci.
U evropskom komšiluku se podozrivo gleda na Šolcovu odluku da na jednodnevni izlet do Pekinga povede veliku privrednu delegaciju. To liči na nastavak politike iz ere kancelarke Angele Merkel, gde su odnosi sa Kinom bili prevashodno shvaćeni kao podsticaj za privredu.
-pročitajte još: Opravdan strah od kineskih investitora?
Kako se pozicionirati?
Na globalnom nivou se zaoštrava rivalstvo Sjedinjenih Država i Kine. To pred Berlin stavlja pitanje kako se postaviti u konfliktu između najvažnijeg partnera na polju bezbednosti i zajedničkih vrednosti, te najvažnije trgovinskog partnera.
Vašington sukob sa Pekingom želi da predstavi ne samo kao sudar demokratije i autokratije, već maltene kao borbu dobra i zla. Vašington u tome očekuje da ga saveznici poslušno slede.
Kao da to nije već dovoljno komplikovano, kineski šef države i partije Si Đinping dao je upravo sebi treći petogodišnji mandat i još proširio diktatorska ovlašćenja. Šolc je prvi zapadni državnik koji sreće tog novog, još moćnijeg Sija.
Poseta sa šansama
U poseti se kriju i šanse. Recimo, da se priča o klimatskim promenama kao izazovu ljudskog roda, gde se ništa ne može uraditi bez Kine. Ili o ruskom ratu protiv Ukrajine, da se vidi koliki je uticaj Pekinga na Moskvu i kako bi se mogao upotrebiti.
Tu je prilika da se priča o napetostima oko Tajvana, o ljudskim pravima, o odnosu prema ujgurskoj manjini. Kad već Šolc vodi privrednu delegaciju, valja pričati i o jednakom pristupu tržištu za zapadne i kineske firme. To bi bilo u korist i evropskih partnera, i svakako je važnije nego da nemačke firme samo nađu nove poslove.
Olaf Šolc će u Pekingu morati da pokaže kako izgleda balans između partnerstva, konkurencije i strateškog rivalstva sa Kinom. Ranija naivnost u odnosu prema Pekingu sada je davno prošlo vreme. Ali, nju ne treba da smeni histerija koja se ponekad razaznaje kad se govori o opasnosti da nemačka ekonomija bude zavisna od kineske.
Potrebna je strategija. Ali ona se još ne može naslutiti.
Tražiti nove partnere, bez odricanja od Kine
Ekonomski odnosi će uvek biti važni – jer Kina je druga privredna sila sveta. Od gajenja trgovinskih odnosa niti može niti treba da se beži. Ali, i šefovske etaže velikih nemačkih koncerna shvatile su poruku aktuelnih kriza da treba težiti diverzifikaciji, tražiti razne dobavljače i razna tržišta. Tražiti nove partnere, bez odricanja od Kine.
Za svetski mir je loše što su kanali komunikacije Vašingtona i Pekinga gotovo sasvim zapušeni. Osim međusobica i uvreda, tu nema razgovora. Odbojnost prema Kini je izgleda jedino što ujedinjuje inače nasmrt zavađene političke tabore u SAD.
Utoliko je važnije da Evropljani čuvaju kanale komunikacije, posebno jer njihovi interesi nisu isti kao američki. Šolc bi trebalo da nastupa kao Evropljanin. Kad je francuski predsednik Emanuel Makron na put u Kinu 2019. poveo i jednog člana nemačke Vlade, bio je to jak znak evropskog jedinstva.
Evropske zemlje samo skupa imaju težinu da ostave utisak u Pekingu. Bez Evrope bi Šolc išao na pekinški izlet bitno oslabljen.
Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.