Član sa ožiljkom
6. februar 2018.
Jedno je sigurno: članovi Buršenšafta* vole da pevaju. A austrijsko muško studentsko bratstvo „Germania zu Wiener Neustadt“ ima i svoju sopstvenu pesmaricu. Tekstovi su mahom antisemitski ili raspiruju nacionalnu mržnju. Takva pesmarica postoji već 21. godinu, ali sada se za nju i saznalo.
Bio je to skandal koji je doveo i do prvih ostavki. Udo Landbauer, ambiciozni političar desničarske Slobodarske partije Austrije (FPÖ) izbačen je iz svih službi. Moglo bi čak da se dogodi i da to studentsko bratstvo bude rasformirano, to bi bar želeo austrijski kancelar Sebastijan Kurc. „Za udruženja u kojima se događa nešto tako ogavno, u našoj zemlji nema mesta“, izjavio je Kurc prošle srede (31.1.) u Beču.
Ta izjava dodatno je dala krila onim ljudima u Nemačkoj koji su ubeđeni da su muška studentska bratska pretežno desničarske organizacije. Ali o čemu se zapravo radi?
Zaverenička zajednica
Studentska bratstva pažljivo neguju narodne običaje i tradiciju, a uz to i posebnu predstavu o muškosti. Članovi mogu da budu samo muškarci, a deo rituala je i probni staž. Ko izdrži, može doživotno da ostane član i da preko bratstva sklapa važne kontakte u karijeri.
Članovi udruženja zalažu se za neku vrstu zavereničke zajednice. Oni jedni drugima pružaju osećaj pripadnosti elitnim krugovima, a sa druge strane, tokom studija mogu da po veoma niskim stanarine žive u raskošnim kućama u najboljim delovima grada.
Deo njihove tradicije je i mačevanje. U tim odmeravanjima snage telo je u najvećem delu zaštićeno, ali su lice i glava namerno ostavljeni bez zaštite. Ako neko zadobije udarac, često poteče krv, a nakon toga ostaju i ožiljci. Ali takav ožiljak za članove bratska nije znak poraza – on se nosi s ponosom, jer tako svi vide da je „član s ožiljkom“ učestvovao u borbi.
Starija gospoda
Na njihovim svečanostima nose se posebne uniforme, a tu se pojavljuju i „starija gospoda“, dugogodišnji članovi udruženja koji mladim naraštajima u svakom trenutku stoje na raspolaganju ako im je potreban savet. Oni često umeju da im pomognu i u poslovnom smislu jer su neki od njih veoma uticajni. Takvi muški savezi nerado dozvoljavaju uvid u svoju zajednicu, i toga je bio svedok i Mihael Geler.
Taj profesor istorije sa Univerziteta Hildeshajm je krajem devedesetih godina prošlog veka napisao knjigu u kojoj je kritički opisao istoriju tih udruženja. Prvo izdanje se bukvalno razgrabilo. „Ali onda smo shvatili da su tiraž kupila upravo muška bratstva kako knjiga ne bi doprla do šire čitalačke publike“, kaže Geler za DW.
U Nemačkoj postoji više od hiljadu studentskih udruženja, od toga oko 120 muških bratstava. Ona su mahom u tradicionalnim univerzitetskim gradovima poput Marburga, Hajdelberga i Tibingena. Nastala su početkom 19. veka kada je Napoleon sa svojim trupama okupirao područje Nemačke, a koja je tada još uvek bila sastavljena od više malih država.
Studenti su u to vreme izražavali želju za nacionalnim jedinstvom i tako je u Jeni 1815. osnovano prvo muško studentsko udruženje. Kao znak raspoznavanja, osnivači tog najstarijeg bratstva izabrali su boje uniformi iste kao i jedne Dobrovoljačke jedinice Pruske vojske: crno-crveno-zlatno.
„Levičari traže dlaku u jajetu“
Danas se ta bratsva najčešće kritikuju zbog toga što se smatra da su ona desno orijentisana, pa čak i ekstremno desno. Da li je to zaista tako? „Da, jasno da toga ima“, otvoreno odgovara Filip Štajn. On je portparol „Nemačkog Buršenšafta“, daleko najbrojnije i najstarije organizacije, krovnog udruženja koje okuplja oko 70 bratstava i ima oko 8.000 članova. Pitanje je samo, kaže, šta se pod izrazom „desničarski“ podrazumeva.
Veliki deo članova, kaže Štajn, zalaže se za tradicionalnu sliku porodice umesto za Gender-Mainstreaming. „Moglo bi se reći da muška bratstva akcenat pre svega stavljaju na postizanje rezultata, a u mačevanju vide jedan od odraza muškosti“. Ako to ono šte se smatra „desničarskim“, a što bi u suštini odgovaralo „trenutnom levičarskom duhu koji traži dlaku u jajetu“, onda ste „sigurno u pravu“. Štajn za DW napominje da bi bio problem ako bi se taj desno orijentisani stav pretvorio u desno ekstremistički.
Član Štajnovog bratstva može da postane samo onaj mladić čiji je jedan roditelj Nemac, a drugi roditelj potiče bar iz evropskog kulturnog prostora. Osim toga, svaki član mora i da je odslužio vojni rok.
Ipak, stavovi poput ovih doveli su do sukoba unutar udruženja, tako da danas postoje dva krovna udruženja: od 1996. tu je i „Novi nemački Buršenšaft“ kojem pripada deset udruženja, a od 2016. i „Sveopšti nemački Buršenšaft“ koji zastupa interese 27 udruženja. Njihov portparol Mihael Šmit objašnjava razloge zbog kojih su istupili: „Kod ’Nemačkog Buršenšafta’ jasno se uočava taj desno orijentisani, desno ekstremni i desno radikalni način ponašanja“. A to, kaže, „nema ništa s osnovnim vrednostima Buršenšafta“.
Sve manje važni, ali ne i nevažni
Značaj studentskih bratstava generalno, a samim tim i Buršenšafta, tokom poslednjih decenija se smanjio. „U carskoj Nemačkoj i tokom Vajmarske republike skoro polovina studenata bila je u nekom bratstvu“, kaže sociolog Ditrih Hajter koji je doktorirao na tezi „Nemački Buršenšaft“ i već 25 godina se bavi tom tematikom. „Danas je samo oko 1,5 do dva procenta svih studenata učlanjeno u neko bratstvo.“
Za Hajtera su takva bratstva relikt prošlosti. „Pijani studenti koji su skloni da se potuku ne uklapaju se u današnji vreme nežnijih veština koje se sve više traže u modernom svetu.“ Ali uprkos tome, njihov uticaj ne bi trebalo da se potcenjuje – jer ona „starija gospoda“, to su ljudi koji imaju odlične veze u politici i privredi.
*Burschenschaft su tradicionalna studentska muška udruženja, koja i danas postoje na univerzitetima u Austriji, Nemačkoj i Švajcarskoj.