Više novca za Bundesver?

Njemačka je ekonomskopolitički džin, kaže se često – ali je i bezbjednosnopolitički patuljak. Bundesver ima 178.000 vojnika i mnogo zastarjele opreme. Nezaboravna je blamaža sa slikama vojnika koji na manevrima nose drške od metli umjesto pušaka. Bundesveru fali mnogo toga, pa zato iz godine u godinu dobija sve više novca za bolji materijal i više osoblja.

Ministarka odbrane Ursula fon der Lajen (CDU) želi da okonča to loše stanje, u čemu ima podršku koalicionog partnera SPD. Ali, SPD ne podržava njen plan da se budžet za odbranu poveća na dva odsto bruto društvenog proizvoda do 2024. godine.

Oko tog cilja su se složile i zemlje-članice NATO 2014. na samitu u Velsu, na šta predsjednik SAD Donald Tramp u svakoj prilici podsjeća Evropljane. „Ne sa nama" kaže SPD koja taj plan smatra „ludim". Diskusija oko izdataka za odbranu je postala sporna tema u predizbornoj kampanji.

Udvostručiti budžet za odbranu?

Ove godine je njemačka vlada izdvojila 37 milijardi evra za odbranu a to je 1,26 odsto bruto društvenog proizvoda. Da bi se stiglo do dva procenta, izdaci za vojsku bi do 2024. morali da porastu na više od 70 milijardi evra – to jest, da se gotovo udvostruče.

SPD smatra da to nije cilj kojem treba težiti, da je to nerealno i da je cilj pogrešan, kako je to rekao kancelarski kandidat SPD Martin Šulc. U tom slučaju bi Njemačka bila ubjedljivo najjača evropska vojna sila, a to niko ne želi. Ministar spoljnih poslova Zigmar Gabrijel je na jednoj predizbornoj manifestaciji rekao da je to „prilično suluda ideja" i založio se da se više novca izdvoji za obrazovanje. Nedavno je čak u šali rekao da ne zna tačno koliko nosača aviona bi Njemačka trebalo da sagradi da bi potrošila 70 milijardi evra.

„Totalno promašeno"

Ministarka odbrane Fon der Lajen (CDU) optužuje SPD što se oprostila od cilja poboljšanja opremljenosti Bundesvera. „Svojom totalno promašenom" predizbornom kampanjom, ta stranka narušava povjerenje vojnika i prijateljskih država. Evropski susjedi očekuju da Njemačka održi svoja obećanja", naglašava ova poltičarka CDU koja bi na funkciji ministarke odbrane rado ostala i poslije novih izbora.

Većina drugih evropskih partnera u Alijansi za armiju izdvaja bitno manje od dva odsto. Samo mali broj zemalja, među kojima Velika Britanija i Poljska, daju više, mada to uvijek zavisi od jačine privrede jedne zemlje. SAD tako izdvajaju 3,3 odsto bruto-društvenog proizvoda za vojsku.

Obavezujuća odluka?

Stranke u vladajućoj koaliciji: CDU/CSU i SPD nisu složne ni oko toga koliko je odluka NATO obavezujuća. SPD zadata dva procenta vidi više kao neku orijentacionu vrijednost. CDU smatra da je riječ o obavezi koja mora da se ispuni. To se ogleda i u izbornim programima. CDU/CSU obećava biračima da će se izdaci za vojsku „postupno povećavati do vrijednosti od dva odsto bruto društvenog proizvoda". A SPD upozorava da ne smije biti „apodiktičnog vezivanja" za taj cilj i odbacuje tu zamisao kao „potpuno nepotrebnu i nerealnu stopu porasta izdataka". Ta stranka bi radije da uloži više novca u prevenciju kriza i humanitarnu pomoć.

Demohrišćani su usamljeni

Sa ciljem od dva odsto se ne slažu ni Zeleni ni stranka Ljevice. Zeleni se boje da će to dovesti do nove spirale naoružavanja, a Ljevica bi da se NATO raspusti: „U svijetu koji izmiče kontroli potrebno nam je razoružavanje", rekao je šef te stranke Benrd Riksinge.

Stranka slobodnih demokrata (liberali, FDP) koja nije zastupljena u Bundestagu, ali se nada da će se krajem septembra u njega vratiti, „neograničeno" je uz NATO. Budžet njemačkog Saveza za odbranu bi morao da se povećava do 2024. godine, piše uopšteno u programu Liberala, u kojem se, doduše ne pominje „cilj od dva procenta". Alternativa za Njemačku (AfD) traži da se „povrati pripravnost njemačke vojske", da se ponovo uvede vojna obaveza te da se poveća uticaj Evrope u NATO-u.