Ukrajina: Iz zatvora na front

Grupa muškaraca hoda pod budnim očima stražara dvorištem jednog zatvora okruženog visokim sivim zidovima sa bodljikavom žicom. Neki od njih bi uskoro mogli da zamijene bež zatvorsku odjeću uniformom. Ukrajinski parlament je početkom maja usvojio novi zakon o mobilizaciji koji omogućava osuđenicima da se prijave za služenje vojske iz zatvora.

Zatvorenik Vladimir Baran smatra da je to dobra stvar i da se ne plaši odbijanja od strane drugih vojnika: „To je dobar zakon jer svi Ukrajinci treba da brane našu zemlju", kaže on. Drugi zatvorenik Oleh Omeltjuk to vidi mnogo trezvenije: „Iznad svega, ovo je šansa da se izađe odavde“.

Osuđena lica moraju ispunjavati uslove

Šansa koju ne može da iskoristi svaki od oko 65.000 muškaraca koji su, prema ukrajinskim vlastima, trenutno na odsluženju zatvorske kazne. Ako osuđenici žele dobrovoljno da iz ćelija uđu u rovove, moraju da ispune niz uslova. Izrečena kazna ne smije biti duža od tri godine. Osuđeni ratni zločinci, ubice i seksualni prestupnici ne dolaze u obzir. I svako ko je iza rešetaka zbog terorizma, ugrožavanja nacionalne bezbjednosti, saradnje ili pokušaja ubistva policijskog ili vojnog osoblja mora da ostane iza rešetaka.

Oleh Cvili, šef nevladine organizacije koja se zalaže za prava zatvorenika, naglašava da vrlo malo ljudi zapravo misli na izlazak iz zatvora. Njihov glavni motiv je odbrana Ukrajine od ruskog napadača. Većina njih je podnijela zahtjeve za amnestiju u prvim danima ruske invazije, rekao je Cvili ukrajinskoj televiziji Suspilne.

Nakon oslobođenja, oni su se priključili vojsci. Mnogi od njih su poginuli. Upravo tako su dokazali da im sloboda nije bila najvažnija, kazao je Cvili.

O molbama zatvorenika za odlazak na front odlučuje sud

Da li zatvorenik može da se pridruži ukrajinskoj vojsci odlučuje sud koji ne poništava kaznu, već je mijenja u uslovnu. Međutim, vojska nije obavezna da primi bivše zatvorenike - to ne bi željeli svi komandanti, rekao je nedavno ukrajinski ministar pravde Denis Maljuska na ukrajinskoj televiziji.

Među njima pak nije komandant 93. mehanizovane brigade Ivan Burjak. On je za TV kanal Suspilne rekao: „Vjerujem da svakom čovjeku treba dati priliku da se ispravi“. Svako pravi neke greške u životu. „Ako neko prizna grešku, to već pokazuje da je razmišljao o tome. Definitivno mislim da je ispravljanje grešaka, čak i prolivanjem sopstvene krvi, dobra stvar.“

Ukrajina ne može da mobiliše dovoljno dobrovoljaca

Pogotovo što se mnogi muškarci u Ukrajini sve manje ojsećaju voljnim da se bore i u vojsci zamijene iscrpljene i često više puta ranjene vojnike, od kojih su neki u akciji više od dvije godine.

Nekoliko je razloga za nedostatak volje za mobilizaciju: demobilizacija koju ne reguliše država, nedostatak naoružanja i moćne opreme na frontu, slučajevi korupcije u vojsci ili jednostavno strah od smrti, povreda ili sakaćenja. Prema podacima Ministarstva pravde, od do 20.000 zatvorenika koji bi mogli da budu mobilisani, do sada je odgovarajuću prijavu podnijelo njih 3.000. Zatvorski službenik Aleksandar nije iznenađen: „Veliki broj osuđenika želi da ide u vojsku“, kaže on.

Prve prijave obrađene

Ali postoji i zabrinutost. Mobilizacija osuđenika je složena stvar, saopštila je organizacija za ljudska prava Human Rights Watch (HRW). S jedne strane, to bi moglo pomoći u resocijalizaciji, ali bi sa druge strane postojao rizik da se u datim okolnostima naruše prava bivših zatvorenika i da se na njih gleda kao na ljudski materijal.

Sud u gradu Hmeljnicki je sada po prvi put odlučio o zahtjevima dvojice osuđenih lopova koji sada mogu da se bore u Nacionalnoj gardi. Oni su prošli zdravstveni i psihološki test i bili su fizički sposobni, navodi se u saopštenju suda.

Zatvorenik Mikola Ribalko takođe želi da se pridruži vojsci, na ovaj ili onaj način: „Ionako nemam drugu opciju. Mogu da budem mobilisan iz zatvora ili nakon puštanja na slobodu".

Autorka: Andrea Beer, ARD Kijev

Pratite nas i na Facebooku, preko Twittera, na Youtubeu, kao i na Instagramu