Solidarnost sa protestnim pokretom u Iranu

Iznad svega, to je simbolična degradacija: Iran više nije član Komisije UN za status žena (CSW). Ovo je sredinom prošle nedelje odlučio Ekonomsko-socijalni savjet Ujedinjenih nacija u Njujorku. Za isključenje je bilo 29 od 54 zemlje članice. Pozadina ove odluke je kontinuirano nasilje kojim iranska vlada i rukovodstvo već skoro tri mjeseca guše protestni pokret. Isključivanje Irana samo je jedna od brojnih sankcija koje je uveo zapadni svijet.

Prve sankcije uvele su u septembru SAD. Mjere su bile usmjerene protiv pripadnika vjerske policije i visokih bezbjednosnih zvaničnika. Ako imaju imovinu u SAD, ona će biti zamrznuta. Pored toga, američkim građanima više nije dozvoljeno da posluju sa ovim ljudima.

U drugoj polovini oktobra, ministri spoljnih poslova Evropske unije uveli su sankcije za jedanaest pojedinaca i četiri organizacije u Iranu. Pogođeni više ne mogu da uđu u EU. Ako imaju račune na teritoriji EU, biće zamrznuti.

Solidarnost civilnog društva

U zapadnim zemljama, mnogi ljudi takođe izlaze na ulice da izraze svoju solidarnost sa protestnim pokretom u Iranu. Politikolog Ali Fatolah-Nedžad iz Njemačkog savjeta za spoljne poslove (DGAP) kaže za DW da su ovi skupovi važni. „Oni služe tome da protest učine vidljivim. I to se takođe uočava i u Iranu, od strane njegovog visoko digitalizovanog i globalizovanog stanovništva."

Bente Šeler, stručnjak za Bliski istok u Fondaciji Hajnrih Bel, ima sličan stav. „Ovo uvijek iznova slušam i iz drugih regiona u kojima se ljudi bore za svoju slobodu. Nema ništa frustrirajuće za one koji rizikuju svoje živote da bi se borili za slobodu nego kada to niko van granica zemlje ne reflektuje i kada se ne čuje njihov glas. Zato bismo morali da zadržimo pažnju".

Istovremeno, skupovi u inostranstvu pogodili su i režim u Iranu, kaže Fatolah-Nedžad. „Jer, režim uvijek pokušava da se predstavi kao republikanski sistem, koji radi u interesu svojih građana. Protesti u Iranu sada otkrivaju sasvim drugačiju društvenu i političku realnost, koja se veoma precizno registruje na međunarodnom planu. I naravno strahuje da ova realnost prodire nefiltrirano. Jer, to znači da režim gubi legitimitet na međunarodnoj sceni".

Evropska unija od prije nekoliko dana na oku ima i rođake članova režima. Nakon što su dva mladića pogubljena u Iranu zbog učešća u demonstracijama, 20 drugih vodećih članova režima u Teheranu zabranjen je ulazak u zemlje EU i blokirani su im bankovni računi. Još četiri osobe su takođe sankcionisane zbog svoje uloge u razvoju borbenih dronova i isporuci Rusiji za njen agresorski rat u Ukrajini.

„Zapad mora da poveća pritisak"

Iran do sada nije bio posebno impresioniran sankcijama. Politikolog Fatolah-Nedžad kaže da bi Zapad stoga morao pojačati pritisak i sprovoditi postojeće sankcije energičnije nego ranije. „Politika maksimalnog pritiska tokom predsedavanja SAD pod Donaldom Trampom bila je tolika da čak ni Kina nije uvozila naftu iz Irana." Ali, to se ponovo promijenilo pod Bajdenovom administracijom.

Stručnjaci smatraju da Njemačka, kao najveći trgovinski partner Irana u EU takođe može da pojača pritisak. Samo od januara do kraja oktobra ove godine u Iran je izvezeno robe u vrijednosti od 1,2 milijarde evra.

„Moramo da pokažemo da smo na pravoj strani istorije kada je u pitanju revolucija u Iranu", rekao je Norbert Retgen (CDU), član Spoljnopolitičkog odbora njemačkog Bundestaga za DW.

Retgen predlaže dalje sankcije, koje moraju ići na pravu adresu, na adresu Revolucionarne garde kao moćne političke kičme i profitera režima. Prema Retgenu, „teroristička banda koja svakodnevno sprovodi terorizam" spada na listu terorista EU.

Revolucionarna garda kao „teroristička organizacija"?

Međutim, sa pravne tačke gledišta ovaj korak nije lako napraviti. Za to bi Revolucionarna garda morala da izvrši teroristički čin u nekoj zemlji EU. Generalni sekretar FDP Bijan Đir-Sarai, takođe član Odbora za spoljne poslove Bundestaga, govori o napadima koji su mogli biti izvedeni od strane osoba iz kruga Revolucionarne garde u Njemačkoj. Njemački istražitelji se trenutno bave napadom na sinagogu u Esenu sredinom novembra zbog moguće direktne ili indirektne umiješanosti Revolucionarne garde.

"Ako se to želi, biće sprovedeno. Međutim, politički se cijela stvar uvijek predstavlja kao posebno ozbiljna ili izazovna, jer do sada nije bilo interesa da se ugrozi nuklearni sporazum sa Iranom", rekao je Đir-Sarai.

Slično na to gleda i Fatolah-Nedžad. Zaista je bitno da Zapad odustane od svog prethodnog kursa implementacije nuklearnog sporazuma sa Iranom. „Zato što prijetnjom nuklearnom eskalacijom, Teheran uvijek određuje tempo na koji tada reaguju zapadne države. A to ih lišava značajne mogućnosti da utiču na režim."

U tom kontekstu, takođe bi imalo smisla sankcionisati pripadnike iranske moćne elite u Evropi, kaže Fatolah-Nedžad. „Njihove ćerke i sinovi žive skoro isključivo na Zapadu." U suštini ne bi trebalo da postoji odgovornost članova porodice pripadnika režima. „Ali, moguće je ispitati porijeklo njihove imovine, ispitati određene novčane tokove, kao što se praktikuje drugdje, na primjer od strane poreskih organa, naravno. Takav korak bi naštetio moćnoj eliti."

Pratite nas i na Facebooku, na Twitteru, na YouTube, kao i na našem nalogu na Instagramu