Pošteno suđenje bostonskom atentatoru?

Masačusets važi za liberalni bastion Sjedinjenih Država. Poslednja pogubljenja u ovoj federalnoj državi izvršena su davne 1947. kada su Filip Belino i Edvard Gertson u mukama umrli na električnoj stolici. Više puta je rukovodstvo Masačusetsa odbijalo inicijative zagovornika smrtne kazne da se pogubljenje ponovo vrati u zakonik. Stoga je sporna odluka američkog Ministarstva pravde da Džohar Carnajev, atentator sa bostonskog maratona, bude optužen u saveznom procesu u kojem je moguća i smrtna kazna.

Carnajev je optužen da je 15. aprila 2013. godine organizovao i izveo napad u kojem su stradale tri osobe, a povrijeđeno 260 njih. Saučesnik je Džoharov stariji brat Tamerlan koji je ubijen tokom policijske potjere. Nekoliko mjeseci poslije zločina je vodeći regionalni list Boston Gloub objavio rezultate ankete prema kojoj 57 odsto građana Bostona za atentatora priželjkuje zatvorsku kaznu bez prava na uslovni otpust, dok se svega 33 odsto zalaže za smrtnu kaznu.

Majkl Ejveri, stručnjak za pravo sa univerziteta Safolk u Bostonu, kritikuje odluku vašingtonske administracije da, uprkos stavu javnog mnjenja, Carnajeva goni po saveznom pravu. „To je nedostatak poštovanja“, kaže Ejveri za DW. I bivša sudija Nensi Gartner smatra da bi pravni sistem trebalo da uzme o obzir javno mnjenje, ali ukazuje na posebnosti slučaja. „Ovdje se radi o poslu za nacionalne organe gonjenja. A ishod ankete u Bostonu nije reprezentativan za cijelu zemlju.“ I zaista, u drugoj anketi Boston Glouba je 62 odsto Amerikanaca podržalo odluku da tužioci traže smrtnu kaznu za Carnajeva.

Jurista Džefri Adikot, stručnjak za terorizam sa univerziteta u San Antoniju, smatra da bi smrtna kazna bila jedina primjerena. „Pravda znači dati počiniocu ono što zaslužuje. Ovaj optuženi zaslužuje smrtnu kaznu. Bio je to užasan atentat, napad na civile. To je slučaj visokog kalibra koji zaslužuje jasan odgovor.“

Smrt kao upozorenje?

Bostonski stručnjak Ejveri ne poriče strašni karakter zločina („Teško je i zamisliti nešto groznije“), ali vjeruje da mogućnost smrtne kazne u slučaju Carnajeva ima manje veze sa pravdom, a više sa demonstracijom čelične pesnice države. Radi se o tome, kaže Ejveri, da političari i tužioci budu prikazani kao zaštitnici građana. „Ali da li neko zaista vjeruje da će smrtna kazna uplašiti buduće teroriste i spriječiti ih da vrše napade? Ne!“

Njegov teksaški kolega Adikot ima drugačije mišljenje: „Primjena nasilja plaši radikalne islamiste. Sa jedne strane, oni žele da umru za džihad, ali sa druge strane sasvim dobro razumiju jezik nasilja. I imaju respekta.“ Prema mišljenju ovog stručnjaka, islamisti nemaju respekta niti straha od onih koji su nesigurni i spremni na pregovore.

Eksperti vjeruju da će proces protiv Džohara Carnajeva potrajati, uprkos jasnom dokaznom materijalu. To bi, kaže Adikot, moglo da ima i pozitivne posljedice jer će tako tema islamizma biti ponovo u centru pažnje iako ju je Obamina administracija potisnula. „Proces će biti dobra lekcija, ljudi će moći da vide ko su ova čudovišta i šta ih motiviše.“

Teško do dogovora

Profesorka Harvarda Nensi Gertner bi ipak voljela da proces bude kraći i da se završi dogovorom optužbe i odbrane. Njime bi Carnajev priznao krivicu i prihvatio doživotnu robiju bez mogućnosti uslovne slobode. Majkl Ejveri takođe se zalaže za dogovor: „Možemo biti sigurni da bi se optuženi izjasnio krivim ukoliko bi tako izbjegao mogućnost smrtne kazne. Dokazi su ubjedljivi i Carnajev ne bi imao ništa da dobije procesom u kojem mu još prijeti pogubljenje.“

Suđenje zvanično počinje danas (5. januar) i za sada nema naznaka da bi tužilaštvo htjelo da se upusti u dogovor sa optuženim. Slijedi mučan izbor porote, ima 1.200 kandidata, a kritičari kažu da nijedan od njih neće moći da bude bez predrasuda, s obzirom na izvještavanje o atentatu.

Pretpostavlja se da će taktika odbrane biti da veći dio krivice svali na pokojnog Tamerlana Carnajeva. Odbrana je takođe tražila izmještanje suđenja u neki drugi grad, ali je taj prijedlog sudija Džordž Otul odbio. Kako god da se završi, ostaće sumnje da li je Džohar Carnajev, bostonski atentator, imao pošteno suđenje.