Otvori se Evropo!

Pravne prepreke kvalifikovanoj radnoj snazi iz trećih zemalja se moraju smanjiti. Jer, u protivnom ugrožen će biti evropski socijalni sistem, smatra Sesilija Malstrom, komesarka Evropske unije za unutrašnju politiku u komentaru koji donosi Fajnenšel tajms na njemačkom jeziku.

„To što tema useljavnja stoji visoko u agendama mnogih evropskih zemalja, nije razlog trenutno rastućoj popularnosti populističkih pokreta i desničarski orjentisanih partija. Neprijateljstvo prema imigrantima se u posljednjih nekoliko godina pojačalo. Optužuju ih da otimaju radna mjesta domaćem stanovništvu, kao i da opterećuju sisteme socijalne zaštite. Ali, da li je to stvarno tako? I možemo li sebi dozvoliti da ignorišemo ulogu koju migranti imaju u našim današnjim društvima ili koju će ulogu imati možda sutra u evropskoj budućnosti?“ – pita se Malmstrom.

Migranti rade ono što domaći ne žele

„Migracija radne snage je osjetvljivo pitanje, a predrasude su sve veće. Ali, migracijom se može nadoknaditi nedostatak kvalifikovane radne snage. Ako bi se potencijal migracije dalje istraživao, političari bi morali na svim nivoima da organizuju dugoročne rasprave zasnovane na stručnosti i činjenicama. Činjenica je da migranti, uprkos svim predrasudama, ni u kom slučaju ne štete našem tržištu rada. Plate se ne smanjuju, a niti se povećava nezaposlenost domaće radne snage. Migranti ne mogu da se utrkuju sa domaćom radnom snagom, jer oni obično preuzimaju poslove koje ovi ne žele ili za njih nisu obučeni. A pored toga, radna snaga iz trećih zemalja doprinosi produktivnosti“, komentariše evropska komesarka za unutrašnja pitanja i dodaje da se „naravno mora poraditi na interesima domaće radne snage i u poboljšanju obuke i zapošljavanja. Ali, to nije dovoljno. Veliki su demografski izazovi. Mnoge oblasti će imati ozbiljne deficite. Upečatljiv je primjer potražnje radne snage za njegu starijih ljudi. Evropska komisija očekuje da će se do 2020. nedostatak stručne radne snage u zdravstvenom sektoru izražavati u milionskoj cifri. Ko će zauzeti ta radna mjesta?“, pita se Sesilija Malstrom.

„Neke pak zemlje koje se takođe suočavaju s demogragfskim problemima vrbuju talente. Mi ne možemo jednostavno stajati i očekivati da će ljudi tek tako doći u Evropu. Jer, prvo moramo Evropu napraviti atraktivnim ciljem. U tome nam pomaže i takozvana 'Plava karta EU' (EU Blue Card) koja visoko obrazovanim olakšava mobilnost u regionima u kojima postoji potražnja za njihovim zanimanjima.

Politika useljavanja radne snage je politička tema za koju su podjednako odgovorni i Evropska unija i sve zemlje članice. Zadatak EU je da razvije zajedničku useljeničku politiku koja obezbjeđuje efikasno rukovođenje migracionim tokovima; a države članice bi trebalo da odluče na nacionalnom nivou koliko radnih mjesta mogu ponuditi radnicima iz trećih zemalja. Zbog toga moramo provesti ovaj projekat kako na nacionalnom tako i na evropskom nivou. Na zajedničku potrebu moramo zajednički odgovoriti“, zaključuje evropska komesarka za unutrašnja pitanja Sesilija Malstrom u komentaru objavljenom u listu Fajnenšel tajms u njegovom onlajn izdanju.

Poljska kritikuje

Austrijski list Prese u onlajn izdanju donosi tekst pod naslovom „Suprotstavljeni kurs poljskog Predsjedništva EU“.

„Varšava lobira za povećanje budžeta Evropske unije, koji je zvanični Berlin odbio i kritikuje krizni menadžment njemačke vlade. Poljski premijer Donald Tusk je kazao da je u posljednjem kvartalu poljska privreda zabilježila porast od 4,3 odsto, ali naglasio da ovi senzacionalni rezultati ne bi bili mogući bez evropskih fondova. Tusk je za internet servis Euobzerver naglasio da je njegova zemlja živi primjer koristi evropskih fondova.

Poljsko vođstvo se plaši drastičnog rezanja budžeta u sketoru poljoprivrede“, piše dalje austrijski list Prese. „Poljska takođe vidi svoje interese u regionalnim fondovima od kojih su posljednjh godina prije svih profitirale zemlje istočne Evrope.“

Prese piše i kako je poljski ministar finansija, Jacek Rostovski nedavno upozorio da „EU može da kolabira, ako zemlje poput Njemačke i dalje budu pravile greške u prevladavanju krize. Jer, Njemačka, Velika Britanija i Austrija su odbile prijedlog Evropske komisije o povećanju zajedničkog budžeta u periodu od 2013. do 2020. na 971,5 milijardu evra. 'Izbor je jednostavan ili solidarnost ili kolaps', rekao je poljski ministar. Rostovski je istakao da fundamentalni problem evrozone nije ekonomski već politički. 'Danas imamo samo izbor između jedne jače integracije Evrope ili raspada. Nema trećeg puta'“, rekao je poljski ministar.

On je osim toga u intervjuu poljskom listu 'Viborca' kritikovao dvije veoma opasne forme populizma u Evropskoj uniji: prva je, kaže, neodgovornost južnih zemalja EU u sopstvenim budžetskim pitanjima, a druga se odnosi na zemlje na sjeveru Evrope koje odbijaju svaku vrstu solidarnosti u okviru Evropske unije.“

Priredio: Svetozar Savić

Odgovorna urednica: Zorica Ilić