"Opozicionari u Rusiji na odstrelu"

Deutsche Welle: Gospodine Lagodinski, nakon ubistva Njemcova primjećuje se jedno: Putin je tu morao barem posredno nešto učiniti - naprimjer, stvorio je takvu političku klimu u kojoj se uopšte mogao dogoditi takav jedan atentat. Kako Vi gledate na ove optužbe?

Sergey Lagodinsky: Tako je. Vlada vrši pritisak na opozicione snage u zemlji i protiv svojih protivnika sprovodi žestoku kampanju. Ova kampanja je krenula još prije ukrajinske krize uz ogromnu pomoć medija - i to ad hominem, odnosno uključujući i napade na pojedince. U tom smislu Kremlj ima veliku političku odgovornost za ovaj zločin. Njemcov i mnogi drugi opozicioni političari se sistematski klevetaju i diskredituju. Jer, kao kritičar režima on nije označen samo kao neprijatelj režima, već kao neprijatelj zemlje i naroda. O kritičarima kao što je bio Njemcov govorilo se kao o 'petokolonašima' - a samim tim su indirektno spremljeni za odstrel.

Kako objašnjavate ovu zaoštrenu političku klimu? Šta Putin time želi da postigne?

Putin se i prije ukrajinske krize suočio sa teškom ekonomskom situacijom u zemlji. Zemlja prije svega zarađuje isporukom nafte i drugih prirodnih resursa. Ali, to se ne investira ni u prerađivačku industriju a ni u nove tehnologije. U jednoj takvoj situaciji Putin više nije mogao da kupuje podršku stanovništva. Pri tom dolazi do masovnih demonstracija 2011. i 2013. To je vladi jasno stavilo do znanja da se, pored s jedne strane formiranog civilnog društva i sa druge strane slabe privrede, teško može održati na vlasti bez upotrebe čvrste ruke. I to se i događa: na sve one koji su učestvovali u pomenutim demonstracijama se nezakonito vrši pritsak. Opozicioni političari, kao Navalni, podvrgavaju se politički motivisanom progonu. Uz to još dolazi i strah vlade od drugog 'Majdana', dakle od strane Zapada insipirisane narandžaste revolucije kao što se dogodilo u Ukrajini.

Koju ulogu u tom pogledu igra kriza u Ukrajini?

Ogromnu. Brige Kremlja su kulminirale kada u Ukrajini dolazi do pomisli o podjeli zemlje. I tada se odlučuje na vojnu eskalaciju. To je naravno poslužilo da se mobiliše podrška na unutrašnjem planu. I zaista, istovremeno uključivanje medija i represivnog aparata funkcioniše besprijekorno. Na tim osnovama Putin dobija podršku 80 odsto stanovništva. A to je moguće samo onda kada se ne gleda samo na spoljne neprijatelje već i na one unutar zemlje. I onda su ljudi poput Njemcova savršeni kandidati za tu ulogu. Jer, sa njim se neefikasna liberalizacija 1990-ih može staviti na stub srama - tu se doduše propušta činjenica da za to i sam Putin snosi dio odgovornosti. Pošto Njemcov ima nedvosmislen prozapadni stav, kritikujući njega automatski se pozicionirate i protiv Zapada. Takođe se s njim može demonizovati i liberalizacija tržišta - a opet se zaboravlja činjenica da je i Putin na istom kursu - liberalizaciji tržišta. No, on druge čini odgovornima za to a samim tim i za uništavanje zemlje. Tako da se on i njegovi ljudi predstavljaju kao 'dobri', kao oni koji stanovništvu garantuju stabilnost.

Šta ubistvo Njemcova znači opoziciji? Kako će se s tim nositi u budućnosti?

Ovim se pokušala zastrašiti opozicija. Jasno je samo to da su njeni predstavnici spremni za odstrel. Sistem sa njima može da radi šta hoće, pa i da ih fizički uništi. Do sada to nije bio slučaj. Naravno da je bilo užasnih ubistava novinara. Ali, sada je novo to da je ubijen opozicioni političar. Do sada su ih doduše bacali u zatvor, ali nisu ubijani. To je jedan stepen više. No, uprkos tome vjerujem da ubistvo opoziciji daje šansu da barem prodrma onaj informisani dio stanovništva, dakle onaj koji se informiše sa drugih izvora a ne s ruske televizije. Ovi građani bi mogli da shvate da bi sada najpotrebnije bilo napraviti pauzu i zaustaviti dalju eskalaciju. Ali, takođe je očigledno kuda vodi emocionalizacija čitave stvari.

Može li i sama vlada da povuče konsekvence iz ovog atentata?

Da. Ubistvo bi moglo da Putinu da priliku da djeluje protiv nacionalista i militantnih 'antimajdan snaga' u Rusiji. Jer, one njega stavljaju pod pritisak. Prije nekoliko dana na antimajdan demonstracijama su se čule nacionalističke i nehumane parole. Ali, one su pozdravljeni od strane političkog vrha u zemlji. Tako da iz ovog ugla Putin teško da će moći da izađe, ali bi vlada ipak mogla da se dosjeti pa da krene kursem unutrašnje deeskalacije. Taj način, istina, neće dovesti do boljih demokratskih prilika u zemlji, ali možda će se vlada ipak nakon ovakvih događaja osvijestiti.

Dr. Sergej Lagodinski (*1975) je pravnik i publicista. Sa 18 godina dolazi iz Rusije u Njemačku.

Razgovara vodio Kersten Knip.