Opasne ekspedicije u dubinama okeana

Vlasnici Titanika, tada najvećeg putničkog parobroda na svijetu, su za svog prekookeanskog diva govorili da ne može da potone. Ali, 15. aprila 1912., samo pet dana od početka prvog putovanja čiji je cilj bio Njujork, Titanik je potonuo, a sa njim i više od 1500 ljudi. 

Od tada, mit o „Titaniku” fascinira ljude iz cijelog svijeta – istraživače, ali, posljednjih godina i sve više turista. „Izađite iz svakodnevice i otkrijte nešto zaista izuzetno": ovim sloganom kompanija Oceangate reklamira svoje turističke ekspedicije do olupine Titanika - u kojoj je sada nestalo pet ljudi.

Karta za putovanje specijalnom podmornicom košta 250.000 dolara. Obični turisti to sebi ne mogu da priušte, ali za bogate avanturiste to nije problem. 

Pored „kapetana" u „Titanu", mini podmornici za kojom se traga od nedjelje, nalaze se britanski biznismen i avanturista Hamiš Harding i britansko-pakistanski konsultant Šahzada Davud sa sinom. 

Potraga za njima je u punom jeku. Ali koliko je teško pronaći tu podmornicu?

Potraga sonarom

Spasioci iz SAD i Kanade rade danonoćno, tragajući za podmornicom kako iz vazduha, tako i na površini i ispod nivoa mora. Ali na mjestu gdje je Titan nestao, vladaju teški uslovi: mrkli mrak i izuzetno visok pritisak vode. Jer olupina Titanika leži na dubini od oko 3.800 metara.

„Na takvoj dubini sistem sonara bi morao da se specijalizuje za veoma uski snop, ali dovoljno visoku frekvenciju da registruje tako malu podmornicu", rekao je novinarima Britanac Džejmi Pringle, forenzički geonaučnik sa Univerziteta Kil.

U slučaju Titana, postoje samo dvije opcije. „Ako, suprotno očekivanjima, podmornica pluta na površini i ne može da se locira zbog male visine iznad površine mora, šanse da bude pronađena su realne", saopštila je njemačka mornarica na pismeni zahtjev DW-a. „Ali, u takvom slučaju bio bi odaslan SOS signal" i zato to nije realno.

Međutim, ako je podmornica potonula na dnu, to bi posebno otežalo lociranje i spasavanje. Morsko dno tamo nije ravno, dijelom je veoma strmo i postoje jake okeanske struje. 

Morska voda takođe sprječava većinu mogućnosti komunikacije „Nažalost, more veoma brzo blokira širenje elektromagnetnih talasa ispod površine", objašnjava Erik Fusil, koji predaje brodogradnju na Univerzitetu u Adelaid u Australiji. Radar i GPS, kao i farovi ili laserski zraci se apsorbuju već poslije nekoliko metara.

U utorak je kanadska letjelica otkrila podvodnu buku u zoni potrage za nestalim podmornicom i na svakih 30 minuta, objavila je američka Obalska straža na Tviteru. Četiri sata kasnije, nakon što su aktivirani dodatni sonari, zvuci su se i dalje čuli.

Ekstremni pritisak - kao 35 slonova na leđima

Pritisak vode na 3.800 metara oko olupine Titanika je oko 400 atmosfera, što je otprilike kao kada bi čovjek na leđima nosio 35 slonova. To čini istraživanje dubokog mora tehnološkim izazovom koji zahtijeva posebno dizajnirane podmornice koje taj ogroman pritisak moraju da izdrže  tokom dužeg vremenskog perioda.

„Istraživanje podvodnog svijeta je tehnički jednako izazovno, ako ne i izazovnije od istraživanje svemira", rekao je Fusil. 

Kapsula „Titan" je napravljena od ugljeničnih vlakana i titanijuma, materijala koji mogu da izdrže pritisak na dubinama do 4.000 metara.

Međutim, mornaričke podmornice za spasavanje imaju maksimalni domet od 2.250 do 3.000 metara. 

„Ako je podmornica na morskom dnu i ne može sama da se pokrene, odnosno ako ne može da spasi cijela podmornica onda nema spasa ni za posadu", rekla je njemačka mornarica za DW. 

„Čak su i vojne podmornice na nuklearni pogon ograničene na dubine do 500 metara i mogle bi samo da koriste svoje sonare da otkriju Titan - bez mogućnosti da mu se približe", rekao je Fusil novinarima.

Druge ekspedicije

Obično se stručnjaci i naučnici bave istraživanjem na velikim dubinama. Ali, ovo nije prva ekspedicija u kojoj su i bogati turisti putovali do najdubljih mjesta u moru. 

Tačno 100 godina od potonuća Titanika, (2012. godine), britanski filmski reditelj Džejms Kameron je sa podmornicom „Deepsea Challenger” stigao do najdublje tačke na zemlji u pacifičkom Marijanskom rovu. Na dubini od skoro 10.900 metara prikupljao je podatke i filmski materijal.

Sedam godina kasnije američki avanturista i privatni investitor Viktor Veskovo postavio je novi svjetski rekord: podmornica u kojoj je bio zaronila je na 10.927 metara i time 16 metara dublje od nekadašnjih rekordera Dona Volša i Žaka Pikara 1960. godine. 

Zajedno sa Hardingom, Veskovo je u martu postavio svjetski rekord za najduži boravak u dubinama okeana, kada su zajedno stigli do najdublje tačke Marijanskog rova.

„Mrtav si prije nego što shvatiš šta se dešava"

U Titanu je navodno i bivši kapetan francuske mornarice Pol-Anri Nargeolet. Ovaj 77-godišnjak je od 2007. šef istraživačkog programa firme RMS Titanic/Phoenix International, koja je vlasnik olupine Titanika i koju je on više puta posjetio. Prije nekoliko godina rekao je u intervjuu za irske novine Irish Examine: „Na velikim dubinama si mrtav prije nego što shvatiš šta se dešava". 

Spasioci i dalje tragaju za petoro ljudi na brodu Titan. Ali to je trka sa vremenom. Stručnjaci procjenjuju da bi vazduh za disanje u najboljem slučaju mogao da potraje do četvrtka popodne. „Nadajmo se za Titan i njegove putnike da će moći bezbjedno da se vrate na površinu", rekao je Fusil.

Ozbiljne sumnje u bezbednost Titana još od 2018.

Prema članku Njujork Tajmsa, rukovodioci u industriji podmornica godinama su izražavali zabrinutost za bezbjednost Titana. „Zabrinuti smo da bi trenutni eksperimentalni pristup OceanGate-a mogao dovesti do negativnih ishoda (u rasponu od neznatnih do katastrofalnih)", napisali su u pismu 2018. koje je sada objavio Njujork Tajms. 

U tom pismu je OceanGate optužen za obmanjujući marketing. A od šefa firme OceanGate Stokton Raš, koji je takođe među nestalima, i koji je upravljao mini podmornicom, traženo je da dozvoli da Titan testira nezavisna strana. 

U međuvremenu je otkriveno i da je OceanGate takođe 2018. upozorena na potencijalno katastrofalne bezbjednosne greške na eksperimentalnoj podmornici. To je vidljivo iz sudskih dokumenata. 

Prema tim dokumentima, direktor morskih operacija OceanGate, Dejvid Lohridž upozorio je da je proces testiranja i sertifikacije kompanije neadekvatan i da „potencijalno izlaže putnike u eksperimentalnoj podmornici ekstremnim opasnostima". OceanGate je tada naglasio da Lohridže nije inženjer i da nije bio angažovan ili zamoljen da se bavi inžinjerskim poslovima na Titanu. Lohridž, koji je radio za OceanGate od 2015. prvo kao nezavisni izvođač, a zatim kao šef pomorski operacija, potom je otpušten.

Pratite nas i na Facebooku, preko Twittera, na Youtubeu, kao i na Instagramu