NATO: Rusija ne smije pobijediti

Ministar spoljnih poslova najveće i vojno najvažnije članice NATO-a Entoni Blinken iz SAD je na konferenciji za novinare u Bukureštu detaljno razjasnio kurs Alijanse.

Najoštrije je osudio način vođenja rata ruskog vladara Vladimira Putina jer je vršio napade na infrastrukturu u Ukrajini kako bi lišio ljude osnovnih sredstava za život. „On usmjerava vatru na civile. Ova brutalizacija ratovanja je varvarska“, rekao je Blinken u Bukureštu.

- pročitajte još: Hojzgen: „Rusija svuda igra svoju igru“

NATO je ujedinjeniji nego ikada, rekao je Blinken. „Njegova strategija do sada nije uspjela i neće uspjeti. Dokazaćemo Putinu da griješi.” Sjedinjene Države su do sada isporučile Ukrajini oružje u vrijednosti 19 milijardi dolara. Blinkenu je kazao da su sve ostale članice (29 zemalja) dale još 21 milijardu dolara.

Želja za „Patriotom"

Ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba ponovo je u Bukureštu zahtijevao da se Ukrajini isporuči više sistema za protivraketnu odbranu. „Treba nam ‚Patriot‘“, rekao je Kuleba. Ali, vrlo je neizvjesno da li bi SAD ili neki drugi saveznici, na primjer Njemačka, mogli da prebace odbrambene sisteme tipa Patriot u Ukrajinu. S obzirom da bi ukrajinskim vojnicima bili potrebni mjeseci obuke, sistemima bi i dalje morali da upravljaju vojnici NATO-a.

NATO bi tako neminovno postao direktna strana u ratu, koji želi da izbjegne po svaku cijenu.

- pročitajte još: NATO želi dodatno ojačati istočno krilo

No, američki državni sekretar Blinken je ipak jasno rekao da Sjedinjene Države u najmanju ruku razmišljaju o jačanju sistema protivraketne odbrane. "Hitno radimo na popravci što većeg dijela infrastrukture. Istovremeno, moramo da branimo infrastrukturu najbolje što možemo. O tome sada razmišljaju naši vojni planeri", rekao je Blinken. Nema smisla obnavljati elektrane i dalekovode koji bi onda ponovo bili uništeni ruskim napadima. Ali, američki državni sekretar nije govorio o pojedinostima.

Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg izjavio je u utorak da se „razgovori o Patriotu nastavljaju”. Njemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok takođe je bila nejasna. „Vojna podrška i zimska pomoć su dvije strane iste medalje. Naravno, mi smo u stalnom kontaktu sa Ukrajinom i NATO-om o tome kako da ojačamo samoodbranu“, rekla je Berbok u Bukureštu.

NATO diplomate ne vide kako bi Njemačka mogla da premješta jedinice Patriot direktno u Ukrajinu kao što je sugerisala Poljska. NATO bi morao dati odobrenje za ovo, pošto je protivraketni sistem Patriot integrisan u protivvazdušnu odbranu NATO-a. Osim toga, SAD bi imale riječ, pošto su sistem Patriot stavile na raspolaganje Bundesveru.

Reorganizovati odnose sa Kinom

Drugog dana sastanka u Rumuniji, NATO se nije samo bavio Rusijom, već po prvi put formalno i izazovima i prijetnjama koje predstavlja Kina, koja se pak pokazala kao bliska saveznica Rusije. U novom strateškom konceptu Alijanse, kineska komunistička diktatura se vidi kao dugoročni konkurent i sistemski rival. "Ne želimo sukob sa Kinom. Želimo da izbjegnemo sukobe. Ne želimo hladni rat", rekao Blinken.

Generalni sekretar NATO-a Stoltenberg je takođe pomenuo u kojoj mjeri aktuelni sukob sa Rusijom pokazuje koliko je opasna zavisnost od jednog dobavljača i jedinstvenog lanca snabdijevanja. Stoga kineske proizvode treba držati podalje od kritične infrastrukture u Evropi i SAD.

U razmatranjima NATO-a  se navodi da izvoz bezbjednosno relevantne tehnologije u Kinu treba izbjegavati. Međutim, nisu svih 30 država članica na istom strogom kursu kao vodeća sila NATO-a, SAD. Ali: „Sporazum unutar NATO-a, a takođe i sa Evropskom unijom se povećava“, rekao je američki državni sekretar Entoni Blinken.

Italijanski ministar spoljnih poslova, Antonio Tajani je, međutim, rekao da je Kina potrebna kako bi uticala na Rusiju i zbog rada na miru u Ukrajini. "Kina je trenutno najbolji prijatelj Rusije. Kada je u pitanju postizanje nečega u Rusiji, potrebna vam je Kina. To nije jednostavno", rekao je Tajani za DW. Dodao je da su ekonomski odnosi i tržište u Kini takođe izuzetno važni. A američki državni sekretar Blinken je pojasnio: „Tu se ne radi o širenju NATO-a na Aziju“.

Podrška ugroženim državama

NATO je u srijedu održao savjetovanja sa Gruzijom, Moldavijom i Bosnom i Hercegovinom: tri zemlje koje su pod različitim pritiscima zbog ruskog napada na Ukrajinu.

NATO namjerava da nastavi vojnu saradnju sa Gruzijom, čije je provincije Abhaziju i Južnu Osetiju okupirala Rusija. Gruzija ima za cilj da se pridruži alijansi, što joj je obećano na samitu 2008. takođe u Bukureštu. Snabdijevanje Moldavije energijom veoma je otežano zbog ruskih napada na susjednu Ukrajinu. Zemlja će dobiti zimsku pomoć od zemalja NATO-a.

- pročitajte još: Kancelar Scholz na Balkanu, daleko od Sarajeva

U politički nestabilnoj Bosni i Hercegovini treba potisnuti ruski uticaj, koji se prvenstveno vrši preko bosanskih Srba. „Bosna i Hercegovina je izuzetno važna“, rekla je slovenačka ministarka inostranih poslova Tanja Fajon za DW u Bukureštu. "Želimo da zemlja dobije status kandidata za Evropsku uniju do kraja godine. To bi poslalo snažan politički signal koji bi uticao na cijeli zapadni Balkan. Tu nećemo ostaviti nijednu zemlju", kaže Tanja Fajon.

Sve balkanske zemlje se moraju podržati jer su sve u nemilosti različitih geopolitičkih interesa. Hrvatska je uz Sloveniju već članica NATO-a i Evropske unije. Srbija, Kosovo i Bosna i Hercegovina ne pripadaju nijednoj od organizacija. Crna Gora, Sjeverna Makedonija i Albanija su članice NATO-a.

Pratite nas i na Facebooku, na Twitteru, na YouTube, kao i na našem nalogu na Instagramu