Može li EU uspostaviti zajednički sistem odbrane?

Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbjednost, Žozep Borelj nazvao je iskustvo iz Avganistana „katalizatorom“ onog istorijskog događaja, koji izaziva politički pomak ili  preokret i koji bi mogao da znači proboj u evropskoj odbrambenoj politici. „Kad, ako ne sad?“, pita Borelj. Dakle, da li je dovoljan pritisak da se ministri odbrane zemalja članica Evropske unije, koji očigledno pate od svoje nemoći, suoče sa događajima u Kabulu, da naprave iskorak u odbrambenoj politici EU?

Gorak kraj, težak poraz

Njemačka ministarka odbrane, Anegret Kramp-Karenbauer govori o „gorkom kraju, teškom porazu“ u Avganistanu. Vrijeme će pokazati da li je Zapad time trajno oslabljen. Ona je izrazila žaljenje što Evropljani na vojnom planu nisu odmakli tako daleko. Ali, od toga zavisi kredibilitet Evrope u budućnosti, jer su do sada zavisili od Sjedinjenih Američkih Država, kao na primjer u Kabulu.

Ministri su raspravljali na slovenačkom Brdu kod Kranja, da li bi mogli da pod pritiskom aktuelnih događaja naprave iskorake s planom o formiranju evropskih snaga za brze intervencije, koji je na stolu od maja ove godine. Za to bi trebalo da u pripravnosti bude 5.000 ljudi, koji bi mogli da reaguju u krizama, kao na primjer u situaciji na aerodromu u Kabulu, gdje je evakuacija stranaca i lokalnog avganistanskog osoblja morala da bude vojno obezbjeđivana. Letovi Evropljana su završili onog trenutka kada su SAD povukle svoje posljednje vojnike. Evropljani od tada sebi postavljaju pitanje, zar ne bi trebalo da i oni sami mogu da reaguju u takvim situacijama – i bez Sjedinjenih Američkih Država.

Uprkos jasnoj isfrustriranosti njemačke ministarke Kramp-Karenbauer i mnogih njenih kolega, na kraju sastanka se samo došlo do zaključka da se postepeno krene s realizacijom plana, koji su Francuzi predložili u maju 2021.godine. Svi oni koji su očekivali veliki politički skok nakon debakla u Avganistanu, grdno su se prevarili i razočarali.

Ponovo samo plan na papiru

Njemačka želi da do jeseni pripremi dokument kako bi se napredovalo s planovima. „Još jednom sam danas u debati o Avganistanu ukazala na to, da se nismo protivili povlačenju Amerikanaca iz Avganistana, jer, s obzirom na naše sopstvene snage, nismo bili u situaciji da sami ostanemo u Avganistanu“, rekla je iskreno Kramp-Karenbauer.

Zbog toga ova debata sada mora da se vodi konkretno, ko ima koje specijalne sposobnosti i koja armija je spremna da ih uključi u zajednički projekat. Ministarka odbrane Njemačke smatra da vojni kapaciteti u Evropi postoje, ali da konačno moraju da se objedine, kako bi se postigla toliko hitno željena „bezbjednosno politička sposobnost za djelovanje".

Njemačka će za to da se pozove na član 44, Sporazuma EU, koji zemljama članicama dozvoljava da grupu njih zaduže da pokrene određenu misiju. Međutim, ova odluka mora da bude na kraju usvojena jednoglasno. A o načinu, na koji bi koalicija voljnih koordinisala intervenciju, ista bi mogla da odluči sama. Time bi trebalo da se izbjegne notorna zamka jednoglasnosti, koja ometa svaki napredak u postizanju dogovora.

Ideja za kojom se vode je da one zemlje, koje ne budu uključene u misiju, neće imati interesa da je ometaju budući da joj ničim ne doprinose. Ali bi ipak vrata za uobičajene ucjenjivačke igre među zemljama članicama ostala otvorena, jer bi i najmanja članica mogla da uloži veto iz nebitnih razloga.

Prevazići sukob interesa

Koliko je veliki sukob interesa u odbrambenoj politici između EU-članica sa sjevera i juga Evrope pokazuje primjer istupa Letonskog ministra Artisa Pabrike. Njega na primjer ne interesuje Avganistan, kaže, ali umjesto toga želi da dobije pomoć na granici sa Bjelorusijom. Tamo dolaze na hiljade izbjeglica, koje bi režim Aleksandra Lukašenka mogao da prošvercuje kako bi izvršio pritisak na baltičke zemlje.

Letonac je skeptičan u pogledu velikih projekata na planu odbrambene politike. „Šta se dogodilo sa borbenim grupama?“, pitao je podrugljivo. „Nikada nisu upotrijebljene." Ideja o takvim zajedničkim borbenim trupama kruži već deceniju Evropskom unijom. Ne radi se samo o vojnim sposobnostima, već prije svega o nedostatku političke volje, kazao je Artis Pabrika.

Osim toga bi pojedine zemlje, a tu je mislio na Njemačku, konačno morale da povedu javnu debatu o odbrambenoj spremnosti i obavezama, koje su sa tim povezane. „Moramo da shvatimo da se svijet brzo mijenja. Potrebna nam je snažna sila da odbranimo Evropu", zaključio je letonski ministar.

Različiti pogledi

I dok baltičke zemlje prije svega strahuju od napada od strane Rusije, zemlje sa juga Evrope su zabrinute zbog tekućih sukoba na Bliskom istoku, ali i u Libiji i Sahelu. Ove različite orijentacije Njemačka želi da zaobiđe regionalizacijom budućih interventnih trupa. Zemlje sjeverne i južne Evrope bi trebalo da se udruže. Međutim, nakon izlaska Britanaca iz EU, tu su još samo Francuska i dijelom Njemačka kao veće vojne sile. One su svakako potrebne na obje osovine EU.

Projekat „trupe za brze intervencije" bi trebalo da bude usvojen na proljeće, kada predsjedavanje Savjetu EU preuzme Francuska.

Pratite nas i na Facebooku, na Twitteru, na YouTube, kao i na našem nalogu na Instagramu