Hoće li korona usmrtiti EU?
8. april 2020
Veoma je zabrinjavajuće to što su ministri finansija 19 zemalja, koje za valutu imaju evro, nakon 16 sati besplodnih pregovora iste morali da odgode. Pitanja poput kako će se savladati ekonomske posljedice korona-krize i kako bi sve moglo zajednički da se finansira, ostaju neriješena.
Devet država je bilo za zaduživanje na evropskom nivou, a četiri, među kojima i Njemačka, protiv. Pri tom se ne radi o prinicipijelnom iživljavanju, već o golom ekonomskom opstanku. Drugačija je situacija nego prije pet godina, kod dužničke krize u Grčkoj, koja se poređenja radi sad doima skromno. Jer, ne radi se o tome da li će škrte bogate zemlje na sjeveru da pomognu i garantuju kredite siromašnim zemljama EU.
Ko na kraju još ima novca?
Ne, na kraju korona katastrofe niko ne zna da li će još biti bogatih zemalja koje mogu da pomognu drugima. Najveća recesija od 1990-ih godina neće pogoditi samo Francusku, Italiju, Španiju, Grčku; već će punom snagom pogoditi i Njemačku, Veliku Britaniju, SAD kao i čitavu svjetsku privredu.
Zbog toga je potpuno razmumljivo što se njemački ministar finansija, koji je već dao saglasnost za kreditne garancije za njemačku privredu u visini 1.200 milijardi evra, vajka da dâ ista obećanja za preostale zemlje evrozone. Jer, uvođenje evrobondova, korona-bondova ili zajedničko zaduživanje zapravo ne bi bilo ništa drugo. Isto tako je razumljivo što italijanski premijer insistira na zajedničkom zaduživanju, jer dobro zna da ne bi mogao sam da finansira 400 milijardi evra, koje je obećao svojim sunarodnjacima, na finasijskim tržištima. I upravo zbog toga se na sastanku ministara finansija radi o svemu: o finansijskom opstanku i budućnosti Evropske unije. Nije ni čudo što je njemačka kancelarka rekla da se radi o najtežem testu, koji EU mora da prođe od svog osnivanja.
Radi se o opstanku
Ministri finansija bi trebao da nastave savjetovanje u četvrtak. Šefovi država i vlada, koji su se već jednom rastali u svađi, trebalo bi da se ponovo sastanu sljedeće sedmice kako bi se pozabavili s ovim možda najvećim testom. Jer, svaki dan čekanja, koji privredu drži u komi, košta desetine milijardi evra. Države članice EU se do sada nisu mogle usaglasiti ni o putu izlaska iz krize. Predsjednica Evropske komisije, Ursula fon der Lajen, ove srijede trebalo je da predstavi put ka normalizaciji života u EU, ali su je ljutiti šefovi država i vlada EU telefonski odbili.
Zbog toga što vide egzistencijalne prijetnje, sve države EU pokušavaju same da zaštite svoje građanke i građane. Malo toga se vidi od koordinisanog izlaska iz krize. Proći će mjeseci dok ekonomski i društveni život u Evropi ponovo počne da funkcioniše. Imamo li toliko vremena? Hoće li Evropska unija to izdržati?