Pitanje koje se mora postaviti: da li je ovaj Putinov govor o stanju nacije zaista vredan komentara? Treba li ponovo analizirati koje laži ruski predsednik koristi kako bi opravdao svoj rat protiv Ukrajine? Zapad je za sve odgovoran, Zapad je započeo rat u Ukrajini – tom drskom optužbom Putin otkriva svo svoje revizionističko ludilo. Tu optužbu uzima kao fiksnu tačku za razmatranja koja pomažu da se stekne bolji uvid.
Putin ponovo tvrdi da je njegov agresorski rat u Ukrajini odbrambeni rat protiv Zapada. Taj apsurdni zaključak često se označava kao propagandni narativ i time se umanjuje. Jer, onaj ko u takvoj tvrdnji vidi samo retoričko sredstvo jednog diktatora koji želi da zbije redove, da rasplamsa patriotska osećanja i promoviše mobilizaciju društva i privrede, taj isuviše pojednostavljuje stvari.
Putin je odavno postao zarobljenik sopstvene propagande. U njegovom cezarskom ili bolje rečeno carskom ludilu prepoznaju se duboko usađene frustracije, koje se ogledaju i u njegovom narodu. Jer, u Rusiji nije samo moćna elita u Kremlju i vojsci ta koja oseća fantomski bol pale svetske sile. U takvom kompleksnom raspoloženju, Putinu se aplaudira zbog tvrdnje da je reč o opstanku Rusije.
Previše psihologije u politici
Analiza koja je toliko fokusirana na psihološko, pa je samim tim skoro potpuno politički nelogična, ne sme da zamagli pogled na masivne i imperijalne interese zemlje koja vodi rat. Ali, nakon ovog govora, u kojem je Putin nastavio da ruši mostove ka Zapadu, postalo je još jasnije koliko će biti teško ponovo naći zajednički imenilac koji je preduslov za međusobne razgovore.
Pre Putinovog govora, posmatrači su očekivali da bi on mogao zvanično da objavi rat Ukrajini, da će najaviti novi talas mobilizacije, uvesti vanredno stanje, zatvoriti granice i ponovo zveckati nuklearnim oružjem. Ništa od toga. Putin najavljuje da ne želi dalje da pregovora sa SAD o sporazumu o ograničenju nuklearnog naoružanja. Pregovori o razoružanju, miru ili prekidu vatre – to je otrežnjujući bilans njegovog govora – trenutno se ne mogu voditi s Putinovom Rusijom. Možda se više uopšte ne mogu voditi s tim režimom slepo lojalnih tapšača koje je ruski predsednik okupio oko sebe.
Protivnici Putin i Bajden
Kada je reč o ratu u Ukrajini, Putin ostaje neobično nejasan, ali daje do znanja da će se borbe još dugo nastaviti, te da stoga računa na rat iscrpljivanja. Njegova geopolitička računica je očigledna: Putin računa da će krajem sledeće godine u SAD biti izabran predsednik koji više neće biti toliko neograničeno transatlantski nastrojen kao Džo Bajden. Da će umesto demokrate Bajdena u Belu kuću doći republikanac koji neće biti voljan da isporukama oružja i transferima dolara obezbeđuje opstanak Ukrajine.
Putin priprema svoju zemlju za dalju, dužu i, po svemu sudeći, skuplju konfrontaciju i zagovara distanciranje od Zapada. Za to vreme, američki predsednik Bajden, kao lider slobodnog sveta, putuje Evropom, pojavljuje se u ratom razorenom Kijevu i u Varšavi. Na dan govora dvojice predsednika politički kontrast teško da je mogao biti veći.
Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.