Orban u problemu zbog bliskosti Kremlju

Nijedan drugi šef vlade u EU ne održava tako bliske i lojalne odnose sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom kao mađarski premijer Viktor Orban. Od 2009. dvojica državnika sastajala su se skoro svake godine.

Bez obzira na krizu u vezi sa Ukrajinom, Orban je početkom februara otputovao u Moskvu i nazvao je to „mirovnom misijom“. Na konferenciji za novinare sa Putinom Orban je govorio o beskorisnosti sankcija EU protiv Rusije. On je pohvalio mađarsko-ruski model saradnje i preporučio ga svim ostalim zemljama EU. Ruski predsednik je prethodno Mađarskoj obezbedio povoljan ugovor o isporukama gasom.

S obzirom na rat protiv Ukrajine koji je naredio Putin, Orban i njegova vlada su se našli u nezgodnoj situaciji. Nakon početka ruskog napada u četvrtak (24.02.2022.), Mađarska je pola dana bila jedina članica EU koja nijednom rečju nije osudila agresiju, niti je upotrebila reč rat.

Viktor Orban je tek popodne osudio napad. U video snimku objavljenom na njegovoj stranici na Fejsbuku, on je rekao: „Rusija je upotrebila vojnu silu da napadne Ukrajinu. Zajedno sa našim saveznicima iz EU i NATO, osuđujemo vojne akcije Rusije.“ Međutim, i dalje nije koristio reči poput „rata“ ili „agresije“.

„Slaba i ne baš jasna osuda“

„Izjave mađarske diplomatije su veoma kontradiktorne“, kaže za DW mađarski politikolog Peter Kreko, direktor budimpeštanskog trusta mozgova Political Capital i saradnik u Centru za analizu evropske politike (CEPA).

„Osuda ruskog napada na Ukrajinu stigla je kasno, bila je slaba i ne baš jasna.“ Prema Krekoovim rečima, Mađarska na „minimalistički način“ podržava nove sankcije EU protiv Rusije. Osim toga, kaže, provladini mediji u Mađarskoj i vladini političari sve više šire proruske narative i agituju protiv NATO i Zapada.

Mađarski ministar odbrane Tibor Benko rekao je u sredu na televizijskom kanalu ATV da Rusija nije postupila kako to mnogi predstavljaju. Rusija nije napala Ukrajinu, već je „na zahtev novoformiranih narodnih republika ušla na njihovu teritoriju“ i tamo obavlja „mirovne zadatke“. Ako Ukrajina napadne ove narodne republike, to će biti i napad na Rusiju; u tome je, prema Benku, ležala opasnost od rata.

Ubrzo nakon toga, Viktor Orban je izrekao stav da se Mađarska kloni sukoba jer je najvažnija bezbednost mađarskih građana – frazu koju je od tada nekoliko puta ponovio, dodajući, između ostalog, da će snabdevanje Mađarske energentima i gasom biti obezbeđeno.

Orban je ostao sam

Takvom pozicijom Orban se u velikoj meri izolovao u EU, uključujući i prethodne saveznike.

Češki predsednik Miloš Zeman, koji je godinama dosledno bio proputinovski, napravio je radikalan i samokritičan zaokret – nekoliko sati nakon ruskog napada na Ukrajinu. Priznajući da je pogrešio u proceni da Putin neće napasti Ukrajinu, rekao je, misleći na ruskog predsednika, „ludak mora biti izolovan“.

Slovenački premijer Janez Janša, blizak Orbanov prijatelj, takođe je zauzeo oštar stav prema ruskom predsedniku. A čak je i ranije proruski orijentisani predsednik Bugarske Rumen Radev oštro osudio Putinovu agresivnu politiku. Sadašnji lideri Poljske, Slovačke i Rumunije ionako su kritični prema režimu Vladimira Putina.

Svojom politikom, mađarski premijer gazi po nezgodnom terenu na domaćem planu. U Mađarskoj je predizborna kampanja, a parlamentarni izbori se održavaju 3. aprila – Orbanova izborna pobeda prvi put je pod znakom pitanja. Većina Mađara, uključujući mnoge glasače Orbanove stranke Fides, kritična je prema bliskosti svoje zemlje sa Putinom. Ruski napad takođe budi sećanja na sovjetsku invaziju na Mađarsku tokom krvavo ugušene revolucije 1956.

Stoga Orban, njegova vlada i partija moraju pažljivo da odvagaju stav o ratu u Ukrajini. To važi i za pitanje masovnog priliva izbeglica iz Ukrajine.

Za razliku od izbeglica sa Bliskog i Srednjeg istoka ili Afrike, većina Mađara se prema izbeglicama iz Ukrajine ophodi sa simpatijom i spremnošću da pomogne – posebno zato što u zapadnoj Ukrajini živi velika mađarska manjina. Zato je Orban na neobično velikodušan način najavio da su granice otvorene za sve ukrajinske izbeglice.

Upitna lojalnost Zapadu

Ovo je jedno od izuzetno retkih pitanja oko kojih postoji konsenzus u mađarskoj unutrašnjoj politici.

I pre svega ovoga, ujedinjena mađarska opozicija odavno se pozabavila pitanjem Orbanove bliskosti sa Putinom. Na primer, njihov glavni kandidat, nestranački Peter Marki-Zaj, opisuje mađarskog premijera kao „najvažnijeg Putinovog zamenika u EU i najvećeg izdajnika Zapada“.

Politikolog Peter Kreko smatra da je Mađarska proruskom spoljnom politikom i ekonomski motivisanim, takozvanim „otvaranjem ka istoku“ protekle decenije, dospela u ćorsokak.

Naročito posle nedavne Orbanove posete Moskvi, „u zapadnim savezima postoje veliki znaci pitanja kada se radi o njegovoj lojalnosti“, kaže Kreko. „Ako Mađarska kredibilno podrži nove sankcije EU protiv Rusije, onda će morati da odustane od projekata ekonomske saradnje, kao što je proširenje nuklearne elektrane Paks uz rusku pomoć.“

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.