Iznutra čistke, a spolja sve po starom

DW: Gospodine Liders, kako procenujete aktuelnu situaciju u Turskoj?

Mihael Liders: Očigledno da pučisti nisu ostvarrili svoj cilj - zbacivanje vlade. Očigledno su provladine snage unutar i izvan vojske bile u stanju da povrate kontrolu u zemlji. Dakle, puč nije uspeo.

Očigledno u pokušaj puča nije bila uključena cela vojska. Da li se u ovom trenutku zna ko stoji iza pokušaja puča?

Mi za sada nemamo nikakve informacije o pozadini i akterima puča. Jasno je da je samo jedan deo vojske pokušao puč. Ali, u ovom trenutku detalji još nisu poznati.

Šta mislite o Erdoganovim tvrdnjama da iza svega stoji Fetulah Gulen?

To je bila donekle automatska reakcija Erdoganove vlade. Svakako je suviše pojednostavljeno poći od toga da iza svega stoji Gulenov pokret - dakle transnacionalna organizacija koja je duboko ukorenjena u Turskoj i koja gaji konzervativno islamski pogled na svet. Gulenov pokret je ranije bio tesno povezan sa Erdoganovom AKP. Zatim je došlo do neslaganja, delimično zbog različitih pogleda na raspodelu moći i resursa. Gulenovom pokretu se ne dopada ni Erdoganov zahtev za apsolutnom moći. Prilično je apsurdno pomisliti da je Gulenov pokret bio u mogućnosti da sam izvrši puč.

Šta je motivisalo pučiste?

Motiv bi moglo biti nezadovoljstvo delova vojske i stanovništva zbog kursa Erdoganove vlade. U fokusu kritike je verovatno njegova težnja za apsolutnom moći kao i pitanje kako se nositi sa sve većim nasiljem u Turskoj - dakle terorističkim napadima, sukobom u jugoistočnoj Turskoj, ratom u Siriji. Ali to su sve nagađanja.

Da li je nešto ukazivalo na to da bi vojska ili neki njeni delovi mogli da se dignu protiv Erdogana i vlade AKP?

Ne, nije bilo. Zapravo su odnosi između Erdogana i turske vojske u poslednje vreme bili veoma dobri. U prethodnim godinama, vojska je u Erdoganu videla protivnika, zato što ju je on skinuo s vlasti. Pre nego što je Erdogan došao na vlast, 2002. vojska je bila ta koja je odlučivala o svemu u turskoj politici - uključujući i puč. Erdogan je taj uticaj značajno potisnuo i za uzvrat im dao privilegije. Zato odnose Erdogana i vojske treba smatrati dobrim. Generalštab odlično funkcioniše sa Erdoganom. U tom smislu, puč je bio iznenađenje. Ali, on takođe nije bio dobro pripremljen. Pučistima nije pošlo za rukom ni da u potpunosti kontroliše medije. To je jedan od preduslova za uspešan državni udar. I takođe - nisu uspeli da privuku neodlučne delove vojske na svoju stranu.

Erdogan se noćas vratio u Ankaru sa odmora, dok je državni udar još bio u toku. To je bilo rizično. Da li je tada već bio siguran da puč neće uspeti?

On je neposredno nakon dolaska u Ankaru održao konferenciju za štampu kako bi signalizovao da je situacija stabilna. Dok se odvija puč, svakako ima smisla da se predsednik pokaže javnosti i tako da do znanja - tu sam, možete računati na mene. Naravno da je to rizično. Nisu mogli biti isključeni napadi, dok je helikopterom leteo nad Turskom.

Erdoganove pristalice su ustale protiv pučista. Da li će to dodatno ojačati Erdogana i navesti ga da nastavi sa svojom dosadašnjom politikom - posebno podrivanjem demokratije?

Posle očigledno propalog puča, Erdogan će krajnje grubo postupati protiv svih svojih protivnika i neprijatelja i to ne samo u vojsci. Svako ko je ikada bio kritičan prema njemu ili njegovoj vladi, sada će biti osumnjičen za izdaju. Svakako će sada u Turskoj biti čistki, protivnici Erdogana će biti smenjeni. Konačno, puč će dodatno ojačati Erdoganovu apsolutnu moć.

Koje su implikacije ovog pokušaja puča - na Evropu, NATO i borbu protiv "Islamske države " u Siriji i Iraku?

Pretpostavljam da se ništa neće promeniti. Erdogan je zaista doživeo mnogo solidarnosti: predsednik Obama i kancelarka Merkel su se izjasnili protiv ovog državnog udara. To ga posredno jača. U tom smislu, može se pretpostaviti da će turska politika nastaviti prethodni kurs, sa svim svojim prednostima i manama.